Kada je krenuo na daleki put loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović nije slutio da će osim sa kilometrima morati da bori i sa pandemijom koronavirusa koja vlada planetom. Poljsko- belorusku granicu prešao je 25. marta i stigao do Minska, ali je zbog zatvaranja granice između Belorusije i Rusije prinuđen da neplanirano pauzira sa trčanjem. Jeste stao, ali nije odustao što je potvrdio u javljanju iz prestonice Belorusije.
- Granica je zatvorena i moram da napravim prekid na putu ka Moskvi. Zahvaljujući mom Lozničaninu Dejanu Avramoviću koji živi ovde dobio sam, kao i moji pratioci, Valjevac Nikola Tomić, biciklista, i sugrađanin Zoran Miletić, vozač kampera, odgovarajuće papire za mesec dana boravka. Prema nekim mojim informacijama granica bi trebalo da bude otvorena poslednjeg dana a prila, ali ćemo preventivno ipak dokumenta produžiti za još mesec dana. Pretrčao sam kroz Belorusiju oko 400 i ostalo mi je još 300 kilometara. Plan je da 26. aprila nastavim trčanje i da, ukoliko kad dođem na granicu ne bude otvorena, tamo sačekam momenat kada ću moći da nastavim ka Moskvi. Ovo me jeste malo usporilo, ali nisam odustao. Nazad nema, Moskva je cilj – kaže Kikanović iz Minska.
Pauzu sa pratiocima uglavnom provodi u kamperu i trudi se da koliko može trenira i zadrži formu kako bi spremno dočekao nastavak ultramaratona. Izbegavaju kontakte sa žiteljima Minska, za svaki slučaj, mada kako prenosi Lozničanin, deluje da se uprkos pojavi kovida – 19 u ovoj državi život odvija normalno. Bivša sovjetska republika smeštena između Evropske unije i Rusije, kako prenose mediji, nije uvela zabranu kretanja građanstvu, traje prvenstvo u fudbalu, otvoreni su restorani i prodavnice iako Belorusija ima oko hiljadu i po zaraženih koronavirusom od kojih je skoro dvadeset osoba preminulo.
- Jeste ovo neobično, da trčim u ovakvim, nikada viđenim okolnostima, ali verujem da će sve na kraju biti dobro, svet će pobediti pandemiju, a mi biti 9. maja u Moskvi. Još ukoliko uspem da predsedniku Putinu uručim ikonu Svetog Đorđa, osveštanu na Hilandaru, mojoj sreći neće biti kraja. Kad pređem granicu do Moskve imam još oko 390 kilometara i jedva čekam da trčim ruskim drumovima – kaže Lozničanin koji 16. februara, kada je krenuo u ovu avanturu, nije mogao slutiti šta će se dešavati na planeti i u kakvim, gotovo naučnofantastičnim, okolnostima će trčati.
Do sada je iza sebe ostavio kilometre puteva Srbije, Mađarske, Slovačke, Poljske i ostalo mu je još nekih 700 kilometara do cilja. Kako reče, vraćanja nema, korona neka izvine, ali on će se 9. maja javiti iz Moskve.
T.Ilić
NE PROPUSTITE
