BEOGRAD - Tokom prethodna dva talasa, ali i u trećem udaru virusa korona, Klinika za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije prima i operisala sve hitne pacijente, ali i hronične bolesnike kojima operacije ne mogu da se odlože.
Direktor te zdravstvene ustanove prof. Lazar Davidović kaže za Tanjug da su osim hitnih pacijenata, koji zahtevaju da na operacionom stolu budu u roku od nekoliko sati, postoje i hronični neodložni bolesnici čije su zbrinjavanje morali nesmetano da organizuju.
"To su pacijenti čija je vaskularna bolest u takvoj fazi da bi ih ugrozilo svako odlaganje operativnog lečenja. Ako imaju kritično suženje karotidne arterije - šlogiraće se, ako imaju gangrenu na nozi zbog oboljenja krvnih sudova - izgubiće nogu, ako imaju veliku aneurizmu grudne ili trbušne aorte, ona može da pukne i da pacijent umre", naveo je on.
Kada se u obzir uzmu svi ti hitni i neodložni pacijenti, kojih je inače bilo više nego obično jer su ostali kliničko-bolnički centri koji zbrinjavaju takve pacijente bili u kovid sistemu, Davidović očekuje da će na kraju godine obim rada u odnosu na period pre korone biti smanjen za maksimalno 30 odsto.
"Mi otprilike radimo sa 60 do 70 odsto kapaciteta na dnevnom nivou", naveo je on.
Upitan da li epidemija virusa korona remeti rad te ustanove i u drugim segmentima, Davidović kaže da su morali da ispoštuju sve protivepidemijske mere, a to znači da se u bolesničkim sobama obezbedi veća distanca nego obično.
Nije bilo jednostavno organizovati rad Klinike, da se obezbedi nesmetano zbrinjavanje hitnih i neodložnih pacijenata, a da se zaštiti i zdravlje zaposlenih na klinici - spremačica, portira, lekara, sestara.
Komplikovana je i organizacija posla, navodi on, jer ukoliko se razboli neko od zaposlenih ili se posumnja na infekciju pa ode u izolaciju, organizaciona šema mora da se menja.
"Sada je mnogo teže organizovati rad. Gotovo je nemoguće praviti planove, ne na dugoročnom, nego na nedeljnom nivou. Ne sećam se kada se desilo da jedna nedelja prođe, a da nismo morali menjati raspored rada", rekao je on.
Podseća da je Klinika za vaskularnu hirurgiju nastavna baza Medicinskog fakulteta, da sada i studenti dolaze na kliniku, ali da su organizovani tako da dolaze u manjim grupama.
Korona remeti i organizovanje edukacije lekara. Davidović kaže da od marta nije bilo međunarodnog skupa uživo, da se sada skupovi organizuju onlajn.
"Ovo će morati biti način rada, života i ponašanja dok pandemija ne prođe. Prema onome što sam kao student naučio, sve pandemje traju dve godine ili želim da verujem do pojave efikasne vakcine", rekao je Davidović.
Na usavršavanje u Kliniku za vaskularnu hirurgiju ranije su dolazili i lekari iz inostranstva, a naš sagovornik navodi da je poslednji bio lekar iz Bolonje, koji je tokom edukacije dobio kovid infekciju i ispešno je izlečen na Infektivnoj klinici.
"Završio je edukaciju ovde, ostao duže nego što je planira, u julu se vratio u Bolonju. Ove godine nije bilo lekara na usavršavanju, a ima zainteresovanih da dođu sledeće godine iz Italije, čak i Indije", naveo je on.
Upitan da li u trećem talasu ima zaraženih među lekarima i sestrama, Davidović kaže da trenutno nemaju nijedan evidentiran slučaj.
Klinika za vaskularnu hirurgiju prethodnih godina imala je dobre rezultate u zbrinjavanju pacijenata sa naprsnućem trbušne aorte, što je najtežih stanja u hirurgiji i medicini uopšte.
Od 1991. godine, od kada je uvedena baza podataka, do danas uradili su više od 1.600 takvih operacija.
"Naša Klinika ima trenutno najveću pojedinačnu seriju bolesnika operisanih zbog rupture aneurizme trbušne aorte u svetu. Završno sa 2018. godinom, prosečno je na godišnjem nivou bilo čak 70 pa 80, takvih bolesnika, a prošle godine je bilo 50 pacijenata", rekao je Davidović.
Navodi da se pacijenti danas ranije javljaju lekaru, da se aneurizma trbušne aorte otkriva ranije i tako prevenira pucanje.
"Želimo da verujemo da je to posledica bolje dijagnostike na nivou primarne i sekundarne zdravstvene zaštite", ističe Davidović i dodaje da su veće šanse da pacijent preživi ukoliko se operiše trbušna aneurizma koja nije napukla.
Napominje da ukoliko se operiše nerupturirana aneurizma trbušne aorte, pošto se pacijent dobro pripremi i ispita stanje srca i pluća, onda je na godišnjem nivou smrtnost u prvih 30 dana 1,5 odsto.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
