Najnovije vesti

RE-SET SUMMIT NA KURIRU: Deca treba da rastu sa svešću koliko je važno biti odgovoran prema ŽIVOTNOJ SREDINI
Foto: Printscreen

DIGITALNA SERIJA 8

RE-SET SUMMIT NA KURIRU: Deca treba da rastu sa svešću koliko je važno biti odgovoran prema ŽIVOTNOJ SREDINI

Društvo

Adria Media Group već godinama neguje kulturu dijaloga kroz konferencije, stavljajući glavna pitanja za građane u fokus. Ove godine platforma za dijalog u poslednjem kvartalu dobija novu dimenziju kako se nalazimo na krucijalnom raskršću za Srbiju i Zapadni Balkan.

Ekonomija, obrazovanje i zdravstvo nove generacije su neophodne kako bi iskoristili potencijal globalnih promena koje su se desile u 2020. godini.

RE-SET SUMMIT predstaviće nove pravce delovanja da bismo došli do praktičnih zaključaka u stvaranju održivog ekonomskog rasta stavljajući u fokus ljudski kapital kao motor održive budućnosti, kreiranjem nove generacije ekonomije, obrazovanja i zdravstva.

U svakom segmentu RE-SET SUMMIT-a pričamo OTVORENO o svakoj temi sa najvišim zvaničnicima. Tražimo odgovor već na prvom panelu o INFRASTRUKTURNIM TRANSFORMACIJAMA koje su neophodne za brži razvoj. I na kraju usaglašavamo se oko POTENCIJALA TRANZICIJE kroz uvođenja inovacija koje već sada moraju biti implementirane.

DA LI JE OVO PRILIKA ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST KOJU SADA NE SMEMO PROPUSTITI?

Post kovid tranzicija je šansa koja se ne sme propustiti u Srbiji. Ovo je istorijska prilika za sve i državu, institucije, biznis sektor i građane za radikalan zaokret i dizajniranje budućnosti. Izazovi klimatskih promena, zdravstvenih pandemija i devastiranje prirodnih resursa su ozbiljne pretnje za nacionalnu bezbednost, a posebno za ekonomiju i kvalitet života građana.

Srbija je za poslednjih 20 godina pretrpela direktnu štetu od klimatskih promena blizu sedam milijardi evra kroz poplave, suše, uništenje poljoprivrednih kultura i degradaciju zemljišta.

Nacionalnim projektom ODRŽIVA BUDUĆNOST Adria media group poziva zajednicu da se pokrene, da menja navike, potrošnju, proizvodnju, da bude štedljiva, inkluzivna i solidarna zajednica, da deli onima koji ne mogu i nemaju, da gura inovacije, digitalizaciju, obrazovanje, kulturu, da se svako oseti korisnim i potrebnim društvu.

Sada nam je informacija, razmena i konstruktivna saradnja od izuzetne važnosti, kako javnog tako privatnog sektora, gde je privatni segment u fokusu. Pozivamo svakog pojedinca, privredu, stručnjake, medije i sve zainteresovane da se aktivno uključe i daju svoj doprinos u kreiranju novog pravca za ODRŽIVU BUDUĆNOST 2021.

DIGITALNA SERIJA 8: ODRŽIVA BUDUĆNOST 2021 - KREIRANJE ZAJEDNICA LJUDI

PANEL 1: MINISTARSTVO ZA ODRŽIVI RAZVOJ?

Hrvatska je druga zemlja u regionu koja je dobila Ministarstvo za održivi razvoj jer je svaki segment sada usko vezan sa održivošću/Stavljanje u fokus Održivost i u sve segmente društva/Šta bismo dobili tim putem?

Učesnici panela su bili stalna koordinatorka UN u Srbiji Françoise Jacob i programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena pri Delegaciji EU u Srbiji Antoine Avignon. Moderator je bio CEO Western Balkans Consulting Global (WBCG) Dušan Vasiljević.

TOK PANELA:

Vasiljević je na početku upitao učesnike panela koji je put kojim Srbija može da izađe iz globalne ekonomske krize.

foto: Printscreen

Jacob je rekla da UN neprestano traže način da učine svet i planetu boljim.

- Imamo mnogo posla pred nama da ispunimo Agendu 2030 - rekla je Jacob i naglasila da je najvažnije ulagati u obrazovanje i edukaciju dolazećih naraštaja.

UN prema njenim rečima podržava sve članice kako bi implementirale dostignuća održivog razvoja.

foto: Printscreen

- Samo 10 odsto u Srbiji zna šta je održivi razvoj dok 60 odsto nikad nije ni čulo. To je snažna poruka za nas i mi sad imamo zadatak da dopremo do svih građana - rekla je Jacob i naglasila da je posebno važno informisati svaku zajednicu i porodicu.

Avignon je na početku obraćanja rekao da je dobar trenutak za razgovor o održivoj budućnosti jer nova Vlada Srbije podrazumeva i novu energiju.

- Planetu smo pozajmili od sledeće generacije. To je važan princip za nas - rekao je Avignon i dodao da Delegacija EU ima dobru sliku o stanju u Srbiji na osnovu brojnih izveštaja.

foto: Printscreen

Srbija prema njegovim rečima sad mora biti uključena u akcioni plan.

Jacob smatra da pre osnivanja ministarstva za održivi razvoj mora da se promeni svest građana i da postoji jasna politička vizija i plan.

Francuska prema njenim rečima ima takvo "mega ministarstvo" koje ima brojne nadležnosti i uključuje recimo i energetiku.

- Naša dužnost kao UN je da svakodnevno radimo na ekološkoj tranziciji sa Srbijom. Za pet godina možemo da pokažemo progres - rekla je Jacob.

Avignon kaže da prema izveštajima u Srbiji postoji mnogo stvari koje treba poboljšati što se ekoloških standarda tiče i kao primer je naveo loše stanje vode Dunava.

- Prvo treba jasno identifikovati probleme i zajedno raditi na rešenju. To je pre svega uloga Vlade Srbije i medija. Ljudi nisu ni svesni ovakvih problema jer se mejnstrim mediji ne bave time. Koji to roditelji žele da im deca udišu loš vazduh? Ispuštanje gasova u Smederevu recimo treba da natera ljude da reaguju - navodi Avignon i dodaje da je potreban naučni prilaz problemu.

foto: Printscreen

Vasiljević je zatim postavio pitanje da li mlade generacije mogu ubuduće da predvode borbu za održivi razvoj.

- Mladi koji sad ulaze u dvadesete i završavaju fakultete mogu da naprave korak napred i nađu rešenja za probleme - rekla je Jacob i naglasila da je uloga privatnog sektora u održivom razvoju velika.

Cilj je kako Jacob kaže uključiti mlade ljude iz Srbije i celog regiona u dijalog.

PANEL 2: ODRŽIVA EKONOMIJA I POSLOVANJE OD 2021.

Prednosti održivog poslovanja sa tri važne tačke: EKONOMIJA, LJUDI I EKOLOGIJA/ Udruživanje i održive inovacije/Modeli saradnje - Prioritet dugoročnih održivih partnerstava/Fokus na lokalnu zajednicu

Učesnici panela su bili direktor centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović, menadžerka korporativnih poslova Apatinske pivare Slobodanka Cucić, direktor sektora za odnose sa javnošću i komunikacije Coca-Cole HBC Srbija Nina Elezović i menadžer za održivi razvoj i korporativni marketing Hemofarma dr Dušan Stojaković. Moderator je bio direktor programa RES Fondacije Aleksandar Macura.

TOK PANELA:

Macura je na početku panela naglasio da održivost mora da bude ugrađena u osnove poslovanja i da su ljudi tako razmišljali još u 16. veku.

Zatim je zamolio učesnike panela da objasne kako su njihove kompanije odgovorile na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.

foto: Printscreen

Elezović je na početku obraćanja rekla da se Coca Cola poput mnogih kompanija suočila sa promenom organizacije rada zbog kovida.

foto: Printscreen

- Dobili smo međutim i mnoge benefite jer smo povezani više nego ranije sa zaposlenima. Napravili smo i čitav niz servisa za naše kupce. Treći trend je srž politike održivog razvoja i to je zaštita životne sredine. Uskoro ćemo imati i papirnu bocu i smanjujemo gramažu ambalaže. Radimo i na smanjenju emisije C02. Politika održivog razvoja sada ima veću ulogu nego ranije - rekla je Elezović.

Stojaković je rekao da je Hemofarm tokom pandemije shvatio da postoje tri stuba zdravlja.

foto: Printscreen

- Poslednji stub je naš radnik u proizvodnji. Ako naša proizvodnja zakaže to će osetiti ceo sistem javnog zdravlja. Mi smo organizovali rad u četiri smene uz sve mere zaštite - rekao je Stojaković.

On je naglasio da mnoge generacije zbog pandemije neće biti edukovane kako bi trebalo i da Hemofarm pokušava da kroz dualno obrazovanje bude "odgovoran sugrađanin".

Slobodanka Cucić iz Apatinske pivare je naglasila da je obrazovanje važnije nego ikad.

foto: Printscreen

- Više nego ikad je potrebno da edukujemo naše zaposlene kako bi pre svega sačuvali zdravlje. Smatramo da je važno i da edukujemo naše potrošače i zato smo nastavili sa kampanjama "Kad pijem ne vozim" i "Reciklirajte i vi" - rekla je Cucić i dodala da će u dvorištu zaposlenih biti zasađeno po jedno drvo kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.

Direktor centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović je naglasio važnost digitalnih platformi tokom pandemije.

foto: Printscreen

- Od brzine prilagođavanja zavisiće opstanak u ekonomiji i na tržištu. PKS zagovara sinergiju znanja. Moramo napraviti dogovor za budućnost i postaviti obavezujuće prioritete - rekao je Mitrović i posebno ukazao na značaj otpornosti lokalne zajednice.

Naglasio je da su klimatske promene veća opasnost od kovida. 

- Važno je zatvoriti krug lokalnih dobavljača kako bi sistem bio samoodrživ - rekao je Mitrović i dodao da je ključno da država i dalje bude navigator svih procesa.

Cucić je dodala da je važno to što su se velike i male kompanije tokom pandemije brzo udružile i donirale hranu za 10.000 domaćinstava u Srbiji dok je Stojaković naglasio da Hemofarm deli svoje sabrano znanje sa kolegama iz Evrope.

foto: Printscreen

Nina Elezović je rekla da je za Coca Colu partnerstvo osnova poslovanja i dodala da su sve fondove usmerili ka zdravstvenom sistemu.

- Za nas su heroji i radnici u objektima - rekla je Elezović i dodala da je tokom pandemija njena kompanija postala agilnija.

Mitrović je naglasio da su najveće pretnje za budućnost siromaštvo i nejednakost sa klimatskim promenama.

- Zato je partnerstvo važno. Mislim da će jačanje porodice i solidarnost ponovo podići svet i da je to šansa za Srbiju. Uveren sam da znamo kuda idemo. Naš napredak će do sledeće jeseni biti kvantifikovan i verujem da ćemo uspešno izgraditi budućnost za Srbiju - rekao je Mitrović. 

PANEL 3: MODELI PARTNERSTAVA ZA PROMENE U DRUŠTVU

Model zajednice za promene u društvu/Nacionalni projekat Zasadi drvo

Učesnici panela su bili menadžerka korporativnih komunikacija Adria Media Group Irena Petrović, direktor Uprave za šume pri ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Stamatović, master inženjer šumarstva JP "Srbijašume" Boris Ivanović, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP "Vojvodinašume" Marko Marinković i prodekan za naučnoistraživački rad i međunarodnu saradnju Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirjana Šijačić-Nikolić. Moderator je bila novinarka Adria Media Group Nevena Topličić.

TOK PANELA:

Topličić je na početku pozdravila učesnike panela i sve koje idu "zelenim koracima" ka održivoj budućnosti. Reč je na početku panela dala Ireni Petrović iz Adria Media Grupe.

foto: Printscreen

- Uloga medija je velika. Adria Media Group je pokazala kroz svoje projekte da uloga medija može da bude još veća. Zaključili smo da je važno da krenemo od demistifikacije tog pojma održivosti. Naši ljudi nisu imali dovoljno znanja da razumeju o čemu se rade. Pokušali smo da ljudima razumljivim jezikom objasnimo zašto je važno da se menjaju navike i ponašanje - rekla je na početku panela Petrović.

foto: Printscreen

Menadžerka korporativnih komunikacija Adria Media Group je dodala da je kompanija stavila na raspolaganje sve svoje kanale jer je želela da iskoristi snagu koju ima kako bi poruke stigle do svakog pojedinca. Kako kaže, Adria Media Group postala je inicijator akcija koje su se pokazale uspešnim jer su ih građani prepoznali kao priliku da se uključe i daju lični doprinos zajednici.

Posebno je naglasila značaj akcije „Zasadi drvo“, koju su pokrenuli zajedno sa kompanijom dm drogerie markt.

- Veoma je važno da shvatimo koliko su neki procesi u prirodi dugoročni. Obišli smo Boljevce, gde smo sadili prošle godine, i videli smo biljke koje su tek malo porasle.

Treba da budemo svesni da sada sadimo da bi naša deca imala šume - rekla je Petrović.

foto: Printscreen

- Građani sve više prepoznaju značaj šuma i nama daju povratnu informaciju kojim funkcijama da damo prioritet - rekao je Stamatović.

Ivanović je istakao važnost masovnih akcija i podsetio na nekadašnje akcije pošumljavanja u bivšoj državi.

foto: Printscreen

- Takve akcije utiču na pokretanje duha volontarizma i artikulaciju osećaja društvene odgovornosti - rekao je Ivanović i naglasio da je važno približiti građanima šumarsku struku i objasniti koliki je njen značaj.  

Podsetio je na akciju "Šuma u školi" tokom koje je najmlađima predstavljena šumarska struka i objašnjeno kako mogu da daju svoj doprinos.

Marko Marinković iz JP "Vojvodinašume" je takođe ukazao na značaj akcije "Zasadi drvo".

- Osim 50.000 sadnica važna je i interakcija sa ljudima i približavanje struke okruženju - rekao je Marinković.

foto: Printscreen

Došlo je vreme kad je prema njegovim rečima društvo postalo ekološke trezvenije.

- Važno je da sad kanališemo informacije prema društvu i tu je uloga medija veoma važno - kaže Marinković.

Mirjana Šijačić-Nikolić je naglasila da Šumarski fakultet 5. decembra obeležava 100 godina od osnivanja.

foto: Printscreen

- Povodom jubileja na sajtu fakulteta biće objavljene dve monografije - rekla je Šijačić-Nikolić i dodala da veruje da će Šumarski fakultet zahvaljujući novim programima školovati kadar kakav će ubuduće biti potreban šumarskoj struci. 

Petrović je dodala da je kontinuitet akcije "Zasadi drvo" važan za rezultate.

- Mislim da je važno da krenemo od toga da je cilj realan i dostižan jer tek nakon toga možemo da pravimo plan aktivnosti i da planiramo resurse. Naša akcija je generacijska stvar. Jako je važno da shvatimo koliko su neki procesi u prirodi dugoročni. Obišli smo nedavno Boljevce, gde smo sadili prošle godine i videli smo sadnice koje su tek malo porasle. Drugim rečima, sada sadimo da bi naša deca imala šume - rekla je Petrović i dodala da je velika uloga obrazovnog sistema jer deca moraju da rastu sa svešću koliko je važno biti odgovoran prema životnoj sredini.   

Stamatović je dodao da stanje šuma jedne nacije predstavlja ogledalo jednog društva kroz istoriju.

- Šumovitost Srbije je u 18. veku bila 86 odsto dok je pred Drugi svetski rat bila manja od 20 procenata - rekao je Stamatović i ukazao na značaj prostornog planiranja. 

Optimum bi prema njegovim rečima trenutno bio oko 30 odsto.

- Površina se povećava, ali procenat povećanja šuma u Majdanpeku neće uticati na manjak šuma oko Kikinde - rekao je Stamatović i naglasio da akcija već ima značajan uspeh.

Marinković je dodao da je optimum otvorena tema.

- Gde god se obezbedi površina mi ćemo je pošumiti - rekao je Marinković i dodao da je u Vojvodini problem što pojedinci ne žele da se odreknu površina zarad višeg cilja već sve mora da se radi prema nalogu države. 

Šumarska struka se prema njegovim rečima trenutno bori sa uništavanjem šuma zarad izgradnje kuća i vikendica jer je Vojvodina izrazito atraktivna regija. 

Šijačić-Nikolić je na kraju rekla da je broj studenata na Šumarskom fakultetu stabilan i da zainteresovanost postoji. 

- Dobili smo akreditaciju za narednih sedam godina. Prvi put smo akreditovali i jedan studijski program na engleskom jeziku kako bismo privukli studente iz inostranstva. Taj program se tiče šumarstva i zaštite prirode - rekla je Šijačić-Nikolić.

Irena Petrović se na kraju ovogodišnjeg RESET SUMMIT-a zahvalila svim učesnicima i naglasila da su otvorena mnoga pitanja važna za budućnost.  

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...