Izveštavanje medija je uvek bilo predmet polemike, a tu nema nevinih. U epohi koju mnogi nazivaju epohom postistine, teško je razlikovati istinu od poluistine, a ona je jedina opsanija od laži.
Gosti večerašnje emisije Usijanje dana na Kurir televiziji su Vladimir Radomirović predsednik UNSA Jakša Šćekić, novinar i Milica Kulić docent FPN-a.
- Postistina je reč koja je postala popularna, ne vezuje se samo za novinarstvo. Čini mi se da jeste istina postala nebitnija nego ranije, a kad pogledamo iza, uvek je neko nametao propagandu, a retki su bili oni koji traže istinu. Laž i nestina se brže šire putem društvenih mreža, i vrlo je teško postalo reagovati na neisitnu, kaže Vladimir Radomirović.
- Velika je razlika od vremena kad sam ja radio od ovoga danas, nekad nisu postojali internet, društvene mreže. Danas svako može da bude autor. Lažnih vesti je uvek bilo, samo je pitanje njihovog širenja. Ali eksplozija uticaja lažnih vesti je pojavom internet ai društvenih mreža. To je postalo veliki problem kaže Jakša Šćekić.
- Znamo šta se sve dešavalo za vreme ratova u Jugoslaviji i kakve su vesti širene. U američkom novinarstvu imate mnogo primera propagande, da pomažu vlasti. Zapadni mediji zavise i od pristupa informacijama, koje kontroliše vlast, ti mediji često zbog toga prave kompromise i imamo sirtuaciju kakvom smo mi bili, kaže Radomirović.
- Postisinu smo imali oduvek, sada samo imamo medije koje omogućavaju lakše širenje prema publici. Karakteristika ovog vremena je nova tehnologija i verovanje umesto razumevanja, kaže Milica Kulić.
- Kriza sa koronom je pokazala značaj tradicionalnih medija, ljudi su na njima tražili informacije, već u drugom talasu krenulo je svašta da se širipreko društvenih mreža, a slažem se da je uvek emocija bila jača od informacije, uvek su mediji igrali na kartu emocija i uticaja na stavove čitalaca i gledalaca, kaže Radomirović.
- Poverenje u medije poslednjih godina pada, najmanje ljudi veruju njima u Velikoj Britaniji i na Balkanu. U Britaniji je veliki uticaj tabloida, a tamo odavno postoji nepoverenje prema Briselu i Nemačkoj, i onda je izglasan Bregzit, kaže Radomirović.
- Trampa je savetnik Benon savetovao da krene u rat protiv glavnih medija, i to mu je bila jedna velika greška. A mi danas u Americi prisustvujemo podelama medija po političkoj liniji. Slično se dešava i u Srbiji, imamo provladine i antivladine medije, i ljudi se oporedeljuju prema političkom ubeđenju, i tu se najčešće izgubi istina ili vest.
- Mladi ljudi prate osobe koje su im bliske, oni imaju drugačiji koncept deljenja vesti, i manje prihvataju obično novinarstvo, a ako govorimo samo o onome što se govori građansko novinarstvo dolazimo na klizav teren, jer svako može da postavi informaciju, ali nema potvrde da li je ona tačna ili ne. Ni na ulici ne verujete svakome, i to je ono što čuva profesiju.
- Treba imati zdravu skepsu prema informacijama, proveravati vesti. Treba i održavati javne servise i njihovu objektivnost, ne sme se dozvoliti monopol političara, kaže Radomirović.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
