Sa svakim vakcinisanim smo dalje od novog talasa. Ako vakcinišemo 30 odsto populacije i više, nećemo imati novi talas. Odziv na imunizaciju je vrlo dobar i krenuli smo u pravom trenutku. Mislim da nećemo imati više ovakav talas kao ovaj treći, ali to će zavisiti od nivoa kolektivnog imuniteta, koji ćemo postići vakcinacijom.
Ovo smatra epidemiolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dr Vladimir Petrović.
Doktor Petrović smatra da je strah određenog broja građana od vakcine u potpunosti neopravdan.
- Strah je posledica antivakcinalnog pokreta koji se razvio nakon što je Endrju Vejkfild objavio lažni rad u časopisu "Lanset", koji je nakon toga povučen.Kod nas ta priča krenula tek tamo 2011. godine posle pandemije svinjskog gripa, kada taj pokret jača preko socijalnih mreža - kaže dr Petrović i dodaje:
- Razloga za strah nema, mi imunizaciju primenjujemo od 1838. godine i prve vakcine protiv variole. Vakcinacija u Srbiji je obavezna još od kneza Miloša. Nijedna medicinska mera nije apsolutno bezbedna i ne pruža apsolutnu zaštitu, ali među svim medicinskim merama imunizacija je sigurno najefikasnija i s njom se postiže najviše - ističe on.
O kolektivnom imunitetu i antitelima
Kada je reč o kolektivnom imunitetu dr Petrović kaže da se on stiče prirodno prebolevanjem ili veštački vakcinacijom.
- Prema našim istraživanjima i serološkom nadzoru tokom 2020. kada smo imali četiri preseka, krajem aprila u Vojvodini je kolektivni imunitet bio na oko dva odsto, krajem maja četiri odsto, a krajem juna šest odsto. Posle letnjeg talasa (mora proći četiti nedelje da biste merili) imali smo 16 odsto imuniteta, a kod radnoaktivnog stanovništva stizao je već 25 odsto. Mesec dana nakon ovog talasa kad budemo istraživali, verovatno u martu, zbog obima koji je 10 puta veći, procenjujemo da ćemo preći 40 odsto, a verovatno i mnogo više. Iz tog razloga biće nam potreban manji vakcinalni obuhvat. Procenuje se da je 70 odsto već dovoljno da se epidemija prekine, a ako bi 95 odsto populacije imalo imunitet, praktično bi bolest nestala - objašnjava on.
NE PROPUSTITE
Govoreći o tome koliko se dugo zadržavaju antitela dr Petrović kaže da prirodni imunitet korelira sa težinom kliničke slike.
- Oni koji su imali tešku kliničku sliku i preživeli imaće i najduže imunitet, godinu i verovatno više od toga. Oni koji su imali asimptomatsku infekciju, pozitivan PCR test bez simptoma, procena je do 60 dana, a oni koji su imali blagu kliničku sliku, negde između ova dva. Kada je u pitanju vakcinalni imunitet, istraživanja ukazuju, a raspolažemo podacima za Fajzerovu vakcinu, da je on šest meseci. Međutim, zašto? Zato što je šest meseci praćen imunitet onih koji su bili u trećoj fazi ispitivanja. Tako da se ne zna tačno dokle traje, predviđanja su da je to godinu do dve dana - kaže dr Petrović.
Sudar korone i sezonskog gripa
- Za odnos gripa i korone moguća su dva obrazloženja. Prvo, mi kod gripa nikad nismo koristili ovakav način primene opštih mera, poput nošenja maski, kada se grip nesmetano širio. Opet, imamo i više iskustva s gripom, pa smo mogli redovno da ga pratimo. Pretpostavka je da s jedne strane primena mera umanjuje i uklanja grip, a s druge procenjuje se da postoji i prirodna kompeticija mikroorganizama za domaćina, te da je korona tu agresivnija i iz tog razloga je grip pomeren u stranu - ističe doktor.
Novi soj virusa i pretnja nove epidemije
Doktor Petrović smatra da oni koji su preležali prethodni soj mogu da obole i od novog.
- Prvo je bilo reči da je to novi soj, onda su stručnjaci iz Velike Britanije rekli da se ne radi o novom soju, tako da su mišljenja podeljena. U svakom slučaju oni koji su preležali prethodni mogu da obole od novog, ali vakcina je i za novi soj, gađa na iste antigene i štiti, zato zasad možemo biti spokojni - kaže dr Petrović.
Kada je reč o pretnji nove epidemije dr Petrović ističe da je Dengra groznica nešto što bi u narednom periodu moglo da bude problem.
- Slična je virusu Zapadnog Nila i za to se spremamo u budućnosti. Čovek polako ulazi u one prostore u kojima ranije nije boravio, poput nekih džungli i delova Sibira, gde postoje uzročnici koji nikad nisu bili u kontaktu s čovekom. Svojim delovanjem približavamo se žarištima virusa s kojima nismo bili u kontaktu. Ali to nam je sudbina razvoja civilizacije, 70 odsto današnjih zaraznih bolesti koje pogađaju čoveka prešlo je sa životinja - kaže profesor.
(Kurir.rs/ Blic)
NE PROPUSTITE
