Najnovije vesti

BEZ BATINA NEMA TU NIŠTA: Isplivao stenogram Titovog razgovora sa partijskim rukovodstvom DELEGATE IZ SRBIJE DOČEKAO SA PSOM
Foto: Profimedia, 0068218536

isplivale tajne

BEZ BATINA NEMA TU NIŠTA: Isplivao stenogram Titovog razgovora sa partijskim rukovodstvom DELEGATE IZ SRBIJE DOČEKAO SA PSOM

Društvo

Početkom proleća 1971. godine jugoslovenska vrteška dobila je novo ubrzanje. Miko Tripalo je u Splitu izjavio da su ustavni amandmani "samo minimum sa čime se može biti zadovoljan" i da "ima utisak da se ustaše i unitaristi ujedinjuju da bi ometali naš rad". Izjave su stvarale nova podozrenja u srpsko-hrvatskim odnosima.

Na zahtev Marka Nikezića, prvog čoveka srpskih komunista, Josip Broz Tito dočekao sa vučjakom osamnaestočlanu delegaciju Srbije u salonu Belog dvora 11. maja 1971. godine. Razgovor, koga je nazvao najtežim u svojoj karijeri, trajao je duže od četiri sata. Magnetofonski snimak sastanka, koji predstavlja istorijski izvor prvog reda, čuva se u Titovom arhivu u Beogradu, a objavljen je deo razgovora o stanju na Univerzitetu, u štampi i učestalim optužbama da je Beograd centar opozicionih snaga.

TITO: Dobro, šta ste vi preduzeli sada protiv tih pisanija u štampi koja ovde izlazi. Ne vidim da ste jako požurili. Za "Student" znam.

NIKEZIĆ: "Student" smo zabranili. Zabranjen je još jedan list ("Fleš").

TITO: "Jež" vam je od početka do kraja, nevjerovatno, to je čisti antisocijalistički list, bez obzira na sve njegove maske.

NIKEZIĆ: Znate, nama bi bilo lako ga zabraniti. Mi smo par godina poslednjih važili kao neko ko zabranjuje, kažnjava, napada filozofe itd. Onda je u Zagrebu i Ljubljani rečeno da je to balkanska ta atmosfera nedemokratska itd. Tako da nam je malo dosadilo, pravo da vam kažem, da izigravamo žandarma.

TITO: Oni štampaju i dalje baš ih briga.

LATINKA PEROVIĆ: Preduzeli smo dosta...

TITO: Objavite onda šta ćete preduzeti. Imate Ustav, a Ustav niko nije gledao do sada. Imate po Ustavu sva prava tu da preduzmete najrigoroznije mjere.

TODOROVIĆ: To je tačno, to i drugi (preostale jugoslovenske republike) imaju isto.

TITO: Neka priča onaj ko hoće, ko je pogođen tu, da je to žandarmski. Bez batine nema tu ništa.

BORA PAVLOVIĆ: Ja moram da kažem da mi je zaista žao što od onih informacija koje smo slali o stanju na Univerzitetu i o stanju u Beogradu, gde smo tačno opisali šta radimo i koje mere preduzimamo, ne znam kako, izgleda, do vas ne stižu te informacije, stižu druge. Ovde je drug (Mirko) Čanadanović (predsednik Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine) upotrebio u nekim našim razgovorima jednu literarnu figuru, da Beograd ne može biti smeće za sve jugoslovenske otpatke i centar svih jugoslovenskih zala. Onda je došao ovaj skup na Pravnom fakultetu (u Beogradu) o kome ste Vi obavešteni i sa naše strane, o sva tri sastanka. Na prvom skupu došla je grupa od četiri profesora, od kojih je Mihailo Đurić govorio kao klasični srpski nacionalista, četnički, o etničkim granicama Srbije i o potrebi da se u novonastaloj situaciji, kada Jugoslavija više nije jedna, to jest unitarna, kad sve republike postaju odvojene, dajte da vidimo granice koje nisu etničke, šta ćemo. Redakcija "Studenta" je objavila ne samo to nego je objavila još dva profesora, Stevu Vračara i Kostu Čavoškog, koji zaista imaju kontrarevolucionarne pozicije. Ali, molim vas, to su dvojica koji imaju takve pozicije, a da se sa tih pozicija napravi šira akcija - to nije realno čak i kad bi imali takvu ambiciju...

TITO: Dobro, zašto ste vi onda morali dva puta "Student" zabraniti, kad su samo dva čovjeka tamo?

BORA PAVLOVIĆ: "Studentu" smo zabranili vanredni broj, sad ću Vam reći, to nije vezano za Pravni fakultet. "Student" smo zabranili sada. On je doneo čitavu diskusiju sa vanredne konferencije Saveza studenata Beogradskog univerziteta povodom ustavnih amandmana. U broju pre toga oni su objavili svoje zaključke i rezoluciju i to nije zabranjeno. Ali sada su hteli u vanrednom broju da objave diskusije svih. Tu je bilo pet diskutanata koji su zaista govorili stvari zbog kojih je list kao celina morao biti zabranjen... Ja moram da Vam kažem i to da je na toj konferenciji bio jedan (profesor Stevan Đorđević) koji je pokušao da govori protiv Vas, odnosno Vašeg izbora za predsednika Republike. Konferencija je svojim zaključcima izglasala stav sasvim suprotan, kojim se izjasnila.

TITO: Ja to ne bih inkriminisao kao neki njegov grijeh. On ima pravo da kaže.

BORA PAVLOVIĆ: Ja govorim samo o tome kako teče politički život, znate, druže predsedniče. I to je jedna demokratska politička borba u kojoj moramo biti spremni da u jednom trenutku neko nešto kaže, bilo bi loše ako ne bismo bili u stanju po snagama da držimo to pod kontrolom.

LATINKA PEROVIĆ: Ja mislim da bi se sve to na (Beogradskom univerzitetu čime Tito nije zadovoljan) moglo pošišati za 24 sata, da tako kažem. Ali ja strašno držim do onoga o čemu ste Vi uvek govorili, pa mi moramo i da se borimo za ljude...

TITO: Partijske organizacije treba da se okrenu unutra, prema sebi, i da se okrenu prema spoljnom neprijatelju, jer on je jako aktivan. I on neće mirovati.

BORA PAVLOVIĆ: U tom pogledu ni kod jednog jedinog čoveka u Beogradu iluzija nema... Ali, mislim da je zaista jedna toliko teška i gnusna, toliko potpuno nerealna informacija, da bilo ko od uticaja iz ove sredine (Srbije) može da pomisli da zove Ruse da dođu da intervenišu...

TITO: To se uglavnom (kritike iz Hrvatske) okomilo na saveznu unutrašnju upravu (...)

BORA PAVLOVIĆ: I na sednici CK SK Hrvatske takođe nije bilo pitanje samo savezne uprave. Mislim da bismo morali da se sporazumemo, jer zaista nam je dosta. Beograd centar unitarizma, Beograd centar eksploatacije. Sad treba da bude i centar zavere - pa to ipak nije moguće...

Industrijska prerada za zabranjena glasila 

Posle 1968. godine "Student" je stalno bio sumnjičen i pod budnim nadzorom vlastodržaca, ali kad je 6. aprila objavio diskusije nastavnika Pravnog fakulteta o ustavnim amandmanima taj refleks kao da je nešto utrnuo. Javni tužilac je, naime, zabranio "Student", tek kad je ceo tiraž bio već rasprodan!

Pomenuta nebudnost neće se ponoviti u slučaju časopisa "Anali Pravnog fakulteta u Beogradu". Prvo je Okružno javno tužilašto u Beogradu zabranilo rasturanja časopisa "Anali".

Veće Okružnog suda donelo je 20. maja 1971. rešenje kojim odbija predlog Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu da se osnaži njegovo rešenje od 17. maja 1971. o privremenoj zabrani navedenog broja "Anala". Međutim, Vrhovni sud je 3. juna 1971. doneo rešenje kojim je preinačio rešenje Okružnog suda u Beogradu.

Naređeno je da se svi primerci zabranjenog časopisa oduzmu i unište "putem industrijske prerade", što će reći da budu iseckani kao stara hartija ili još sigurnije da budu spaljeni.

Kritičari promena u nemilosti

Posle održane rasprave na beogradskom Pravnom fakultetu sledila je represija prema kritičarima predloženih ustavnih promena. Razume se da je ta represija bila inicirana i artikulisana od partijskog vrha SKS i SKJ sa Titom na čelu.

Tito je na sastanku sa rukovodstvom Saveza komunista Srbije u Beogradu 11. maja 1971. rekao da je rasprava o ustavnoj reformi na Univerzitetu u Beogradu "reakcionarni ispad prema našem kursu razvitka. To je kontrarevolucija i kritika svega što smo postigli".

Neposredno posle izricanja presude Vrhovnog suda Srbije profesoru Mihailu Đuriću, sedmoro nastavnika Pravnog fakulteta, prof. dr Andrija Gams, prof. dr Ružica Guzina, prof. dr Stevan Vračar, doc. dr Branislava Jojić, doc. dr Aleksandar Stojanović, asistenti Danilo Basta i Vojislav Koštunica potpisalo je krajem januara 1973. godine molbu za pomilovanje Đurića. Odlučnom akcijom partijske organizacije Pravnog fakulteta sprečeno je dalje potpisivanje.

Potpisnici peticije su partijski kažnjeni osim Koštunice koji nije bio član SKJ.

Tada na scenu stupaju oni koji su se postarali za udaljavanje kažnjenih nastavnika sa fakulteta. Andrija Gams je prevremeno penzionisan. Ružica Guzina je takođe otišla u penziju. Stevan Vračar, Stevan Đorđević i Danilo Basta odstranjeni su iz nastave i raspoređeni u fakultetski Institut za pravne i društvene nauke. Branislava Jojić je prešla na drugi fakultet, a Vojislav Koštunica je morao da pređe u Institut društvenih nauka.

Ubrzo posle toga, na konkursu za ponovni izbor Čavoški nije izabran zbog moralno-političke nepodobnosti. On je, sa dvoje dece, dve godine bio bez posla, da bi potom dobio mesto u Institutu za uporedno pravo.

Aleksandar Stojanović nije izabran zbog navodne "stručne nepodobnosti" te je zbog toga doživeo najtragičniju sudbinu. Narednih 15 godina Stojanović će biti bez posla i bez osnovnih sredstava za život. Živeo je od minimalne naknade za nezaposlene.

(Kurir.rs/Novosti)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...