Polemike koje je film „Dara iz Jasenovca" otvorio u Srbiji, ali i regionu neće se sasvim sigurno još dugo stišati. Tabu tema koja je dugo skrivena čamila u zapećku istorije kroz jedan igrani film tek blago je dotaknuta svetlom saznanja i već je kao takva, kroz umetnički izraz nagovestila neverovatne razmere i značaj koji će sasvim sigurno imati po identitet našeg naroda.
NE PROPUSTITE
Koliko god danas zvučalo izanđalo, značaj filma „Dara iz Jasenovca“ je upravo to, osvešćivanje građana Srbije da su deo i potomci jednog naroda koji je preživeo najstrašniji genocid i teror, da je u Prvom i Drugom svetskom ratu bio na granici biološkog opstanka, ali da je preživeo. O samome filmu će se lomiti koplja. Da li je uspešan, umetnički dorastao zadatku, da li je moglo bolje? Sve su to stvari za raspravu i kritiku, ali je suštinska važnost ovog dela to što je bio prvi film o tako velikoj temi.
O tabuu koji je guran više od sedam decenija ispod tepiha i koji nas je doveo do paradoksalne situacije da mi ni danas nemamo tačan odgovor na pitanje koliko je zaista ljudi pobijeno u Jasenovcu i Gradiški? Nedostatak odgovora na ovo pitanje stvorio je pogodno tlo za relativizaciju brojeva i samim tim nas udaljio od suštine, a to je da su Jasenovac i Gradiška mesta na kojima je sprovođeno masovno istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Ako bi se nešto moglo prigovoriti filmu sa stanovišta faktografije, to je možda prilično ublažen prikaz uslova života i razmere pokolja.
NE PROPUSTITE
Ali to je donekle i razumljivo. Da je zaista prikazano kako su ustaše, koliko i na kakve sve načine ubijale logoraše to bi premašilo konvencionalne spoznaje mogućeg i čitavu bi priču izmestile u nivo nadrealne horor fikcije, koja bi prosečnom gledaocu u Zapadnoj Evropi i Americi izgledala nemogućom. Ko još može da objasni da je postojalo 57 tačno utvrđenih načina na koja su se sprovodila masovna pogubljenja. Istorijska nauka će decenije koje je izgubila teško nadoknaditi, pritom će svako ko se bavi Jasenovcem iz Srbije u Republike Srpske sasvim sigurno biti osporavan, sa jasnom namerom da se ospore činjenice vezane za ustaške logore smrti, ali i za stradanje Srba u Hercegovini i Dalmaciji, od Prebilovaca do Gospića.
Namera će biti sasvim jasna, jer moderna hrvatska država počiva na nerealnom mitu o antifašizmu, koji sasvim izvesno postaje fikcija kako se budu osvetljavale činjenice o genocidu na Srbima, Jevrejima i Romima koji je sprovodila Nezavisna Država Hrvatska. Međutim, postoje i neki strani, relevantni izvori o događajima iz Drugog svetskog rata na teritoriji Hrvatske. Na dva takva izvora ćemo skrenuti pažnju u ovom tekstu. Prvi, memoari generala Edmunda Gleza fon Horstenaua ,,Od Hitle- rado Pavelića“, a drugi je izvor pisanje novinara, reportera i književnika Kurcija Malaparte a objavljenih u italijanskoj štampi i knjizi „Kaput".
Fon Horstenau i njegovi memoari su svakako odličan materijal za tumačenje određenih događaja i nedoumica vezanih za ove okolnosti. On je bio izvanredni opunomoćenik Trećeg rajha u NDH i neka vrsta gaulajtera. Od početka je ukazivao nemačkoj vojnoj komandi na zločine koje čine ustaše i oštro im se protivio sve vreme svog boravka u NDH, vrlo često se sukobljavajući i sa zvaničnim nemačkim ambasadorom u NDH Sigmundom Kašeom, kao i sa Kvaternikom i Pavelićem. Smenjen je u jesen 1944. godine. Neke od njihovih najznačajnijih napisa prenosimo u celini
Kvaternik je ubio 200 pravoslavnih Srba
Horstenau: Krajem maja 1941. prvi put smo primili vest o ubijanju srpskih talaca. Akciju je nedaleko od Bjelovara sproveo lično mladi Eugen Kvaternik. Ubio je dve stotine pravoslavnih Srba. Istovremeno do nas su stigle grozne vesti iz Hercegovine, te iz okoline Sarajeva.
Stvarni logor Jasenovac nije nikada video nijedan Nemac
Stvarni logor Jasenovac nije nikada video nijedan Nemac. U logor bismo mogli da uđemo samo pomoću tenkova. Logor je bio pod komandom naročito divljeg i okrutnog Luburića. On je živeo u emigraciji i bio je propali student. Jasenovac je branilo oko 1.000 ustaša. Oni, navodno, nisu nikome bili odgovorni. Vršili su teror nad celim krajem. Kretali su u svoje krvoločne akcije kad god im se prohtelo.
(Kurir.rs/Ekspres/Pripremio: Mihailo Paunović)
NE PROPUSTITE
