Srbija je udesetostručila potrošnju nekih antibiotika za vreme korone, jer se narod iz straha kljuka i kad treba i kad ne treba. U najnovijem protokolu za lečenje kovid pacijenata izričito je naglašeno da se antibiotici ne smeju davati rutinski jer mogu izazvati neželjena dejstva i rezistenciju. A onda neće pomoći kada zaista bude neophodno da se koriste.
- Potrošnja pojedinih antibiotika koji se izdaju u apotekama u decembru mesecu uvećana je od pet do sedam puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u 2019. godini, a injekcionih, odnosno infuzionih, koji se primenjuju u bolnicama, od pet do 10 puta - rekla je u intervjuu za Kurir Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora RFZO.
U upravo usvojenoj 11. verziji Protokola lečenja pacijenata od kovida 19, uz već staru napomenu crvenim slovima: "Ne davati antibiotike rutinski!", dodata je i rečenica: "Zbog rizika ozbiljnih neželjenih dejstava i rastuće rezistencije na antimikrobne lekove".
Prof. dr Srđan Pešić, klinički farmakolog, ističe za Kurir da antibiotici u kovidu nisu indikovani, osim ukoliko ne dođe do upale pluća.
- Kod nas se antibiotici uglavnom pišu svakom pacijentu ili ih ljudi sami uzimaju. To dovodi do povećane rezistencije bakterija izazivača drugih infekcija i predstavlja opasnost za period posle. Zato možemo imati problem da lečimo neke banalne infekcije - kaže prof. Pešić.
U SAD, napominje, godišnje umre više od 35.000 ljudi od infekcija izazvanih rezistentnim sojevima bakterija.
- Okruženi smo bakterijama koje kod prekomerne primene antibiotika razvijaju mehanizme i postaju otporne na njih. Pneumokok, najčešći izazivač respiratornih infekcija, pluća ili uha, zbog obimne upotrebe antibiotika u visokom je procentu rezistentan na peniciline, makrolide, "kotrimoksazol". Streptokok, koji najčešće dovodi do upale grla, s vremenom je postao otporan na peniciline. Upalu mokraćnih puteva izaziva ešerihija koli, koju smo u prošlosti uspešno lečili "kotrimoksazolom" ili "ciprofloksacinom", a sada ta bakterija nije osetljiva na njih. Ako nastavimo s ovakvom neracionalnom upotrebom antibiotika, nećemo imati čime da lečimo te infekcije - ističe prof. Pešić i naglašava:
- Već sada po bolnicama imamo bakterije koje su rezistentne i na 10 antibiotika - klebsijela, acinetobakter, pseudomonas, klostridija. Postoje i bakterije rezistentne na sve poznate antibiotike! Suština je da antibiotike propisujemo samo kad je neophodno, da ih štedimo. Ne olako. Ne kod virusnih infekcija. Ne preventivno. Ne iz straha da će doći do superinfekcije bakterijom. Samo onda kada smo sigurni da postoji bakterijska infekcija!
Nema više novih antibiotika
Prof. Pešić ističe i da je naša odgovornost da budemo racionalni da bi buduće generacije imale čime da se leče:
- Predviđa se da će 2050. godine više ljudi u svetu umirati od ovih rezistentnih infekcija nego od raka. To je više od 10 miliona ljudi. Nema više novih antibiotika, a sve je više rezistentnih bakterija, takozvanih superbag (super bug) ili bed bag (bad bug). Pre 20-30 godina godišnje se inoviralo i do 10 novih antibiotika, danas jedan ili nijedan.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
