NAUČNICI ŠIROM SVETA PRAVE MESO U LABORATORIJI: Evo da li ćemo i u Srbiji uskoro jesti ŠNICLE IZ EPRUVETE!
Foto: Shutterstock

inovacije

NAUČNICI ŠIROM SVETA PRAVE MESO U LABORATORIJI: Evo da li ćemo i u Srbiji uskoro jesti ŠNICLE IZ EPRUVETE!

Društvo -

Vlasti Singapura još prošle godine su odobrile prodaju piletine koja je nastala u laboratoriji. Britanska korporacija "Nomad fuds" najavila je nedavno da će u saradnji sa američkom kompanijom "Blu nalu" razvijati proizvodnju plodova mora koji će se uzgajati iz ćelija u laboratorijama, a japanski naučnici iz univerziteta u Osaki su se pohvalili da su uspeli da u laboratoriji naprave jestivu repliku identičnu kravljem mesu.

Meso, Devojka
foto: Shutterstock

Burgeri iz epruvete već su na meniju pojedinih ekskluzivnih restorana, a brojni naučnici širom sveta tvrde da je meso nastalo u laboratoriji naša budućnost, naročito zato što procene kažu da će do 2050. godine na zemlji živeti deset milijardi ljudi koje će biti teško prehraniti. Kurir istražuje koje su prednosti i mane ovakvog vida ishrane, koliko je zapravo ovo naučna fantastika, a koliko realnost, i da li ćemo i u Srbiji uskoro jesti meso iz epruvete!

pijaca, voće, povrće, meso
foto: Shutterstock

Građani Srbije, inače veliki ljubitelji mesa, zabrinuto su prethodnih meseci pratili kako skaču cene jednog od osnovnog sastojaka njihovog ručka. Početkom juna, o čemu su pisali i mediji, počela je da raste cena svinjetine i piletine za 10 odsto, u avgustu junetine i teletine za 17 odsto, da bi suma novca koja je potrebna da se izdvoji za kilogram mesa u septembru dostigla rekord. Kilogram junećeg buta bez kostiju danas u velikim supermarketima, gde je obično jeftinije nego u mesarama, košta od 850 do 1.000 dinara, svinjskog filea od 650 do 800 dinara, svinjskog buta od 650 do 700 dinara. Piletina je jeftinija, te kilogram pilećih grudi može da se kupi po ceni od 360 do 480 dinara, a bataka po ceni od 330 do 400 dinara. Povećanju cena mesa najviše je doprinelo, kako se smatra, poskupljenje stočne hrane i smanjen obim stočnog fonda.

Opšti problem

Skaču cene mesa i u regionu

Stanovnici zemalja u regionu takođe se, kako piše portal Bbc.com na srpskom, bore sa poskupljenjem mesa. U BiH je meso poskupelo dva puta do početka septembra, pa je tako krajem tog meseca kilogram pilećeg filea koštao oko 600 dinara. Za kilogram pilećih bataka u Severnoj Makedoniji potrebno je bilo izdvojiti oko 270 dinara, koliko je i kilogram mlevene junetine. Prema podacima objavljenim u hrvatskim medijima sredinom septembra, cena kilograma svinjskog buta išla je i do skoro sedam evra, odnosno oko 830 dinara. U Crnoj Gori cena kilograma pilećeg filea bila je prošlog meseca oko 880 dinara, za istu količinu svinjskog buta bez kostiju potrebno je izdvojiti oko 460 dinara, dok je juneći but koštao oko 820 dinara.

Međutim, pored toga što je meso poskupelo, zabrinjava i analiza Grinpisa, ekološkog udruženja aktivista sa sedištem u Kanadi, koja je pokazala da sveže i upakovano meso u nemačkim supermarketima dolazi stoprocentno iz dva najlošija tipa uzgoja životinja. Prema toj klasifikaciji, tip jedan zadovoljava tek minimum zakonskih odredaba gde životinja ima samo osnovne uslove. Tip dva je vrlo sličan, a stoka ima samo nešto više prostora i dodatne opreme. To je pokrenulo velike polemike u Nemačkoj, ali zaključak upućuje na to da kupci ne mogu da plate meso ekološki uzgajane stoke.

meso
foto: AP

Nedostatak stočnog fonda u svetu, moderni trendovi sprečavanja masovnog uništavanja životinja zbog ishrane, kao i tendencije da se smanji zagađenje doveli su do toga da pojedini naučnici uveliko rade na projektu laboratorijske proizvodnje mesa.

meso, polutke
foto: Profimedia

Dr Ivana Gađanski, viši naučni saradnik i pomoćnik direktora za nauku Institut Biosens, Univerzitet u Novom Sadu kaže da je pohvalno što se Kurir interesuje za kultivisano meso, kao jednu od najvećih inovacija u industriji hrane:

- Institut Biosens, Univerziteta u Novom Sadu aktivno radi na metodama optimizacije bioprocesa kultivisanog mesa, kroz projekte Instituta dobre hrane (www.realsense.rs), kao i projekat bilateralne saradnje sa Fraunhofer institutom za procesno inženjerstvo i pakovanje iz Nemačke. U pripremi je i nekoliko novih projekata o ovoj tematici. U okviru Instituta je aktivna i studentska grupa The Biosense Alt. protein project pod pokroviteljstvom Instituta Dobre hrane, koja realizuje i projekat Komunalt o različitim kategorijama alternativnih proteina, finansiran od strane Centra za promociju nauke. U Biosensu ne samo što aktivno radimo na ćelijskoj poljoprivredi, što je oblast koja obuhvata istraživanja na kultivisanom mesu, već širimo dijapazon aktivnosti i na druge alternativne proteine - iz biljaka, insekata i gljiva. Izrael je upravo na tekućem COP26 sastanku u Glazgovu objavio da su alternativni proteini (gde pripada i kultivisano meso) integralni deo izraelske nacionalne klimatske strategije. Predsednik Izraela Isak Hercog je nedavno i probao kultivisano meso. Time je jasno pokazao da Izrael veoma podržava ovu važnu inovaciju.

Dr Predrag Ikonić, viši naučni saradnik Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, smatra da je svet, a naročito Srbija, još uvek daleko od komercijalne proizvodnje ovakvog mesa. Naši naučnici će verovatno moći da naprave ćeliju mišićnog tkiva, ali, kako ističe za Kurir, daleko je to od bilo kakve komercijalizacije i proizvodnje u smislu da će takvo meso zameniti neki procenat klasično dobijenog mesa:

- Istina je da smo blizu održivog maksimuma kada je u pitanju klasično stočarstvo, pogotovo kada je reč o uzgoju junadi i svinja. Nema dovoljno obradivih površina, prinosa, dosta je problema kod uzgoja životinja, a stočarstvo ima i veliki uticaj na emisiju gasova i efekat staklenih bašta. Ćelije mišićnog tkiva mogu da se uzgoje, ali je pitanje kolika će biti cena jednog takvog burgera kada se svi troškovi uzmu u obzir. Realnije je da će se u budućnosti, umesto mesa iz epruvete, sve više koristiti proteini insekata koji su biološki veoma vredni, ali se lakše i brže proizvedu.

Milan Prostran

Taj proizvod ne treba zvati mesom

Agroanalitičar Milan Prostran kaže za Kurir da takav proizvod dobijen laboratorijskim putem ne treba zvati mesom.

Milan Prostran
foto: Marina Lopičić

- Čovek može svašta da pojede, na kraju krajeva, astronauti su dobijali kompletno hranljive obroke u dve, tri tubice. Međutim, stvari treba zvati pravim imenom. Nisam za to da se takve vrste laboratorijski proizvedenih proizvoda, bez živog, biološkog procesa, nazivaju mesom. To su sve eksperimenti, ali to neće moći da hrani čovečanstvo. Ko zna koliko će raznih eksperimenata biti ako se toliko umnoži svet i unište ili smanje prirodni resursi, jer ishrana je, naravno, osnovni nagon čoveka.

ČINJENICE

Uzroci poskupljenja mesa u Srbiji

- Rast cene stočne hrane, a posebno rast cena kukuruza i soje

- Smanjenje stočnog fonda zbog male isplativosti proizvodnje

- Pandemija koronavirusa koja je na početku umanjila normalan protok robe, pa su neke zemlje stvarale zalihe i rezerve

Činjenice/ Meso iz epruvete

Prednosti

- Veruje se da će do 2050. na planeti živeti oko deset milijardi ljudi i da neće biti dovoljno hrane za sve, a ovaj vid ishrane bi to mogao da nadomesti

- Smanjilo bi se zagađenje nastalo kao posledica stočne industrije

- Prirodni resursi su ograničeni, a stočna industrija zahteva i veliku potrošnju vode i energije i zemljišta da se uzgaji hrana za ishranu stoke

- Nema ubijanja životinja, uzimanje uzoraka je bezbolno za njih

Mane

- Proces proizvodnje kultivisanog mesa je skup

- Nacionalne regulatorne agencije za kvalitet i bezbednost hrane mahom nemaju propise za kultivisano meso

- Očekuje se da bi ukus mogao da bude drugačiji, odnosno suvlji zato što su to isključivo mišićna vlakna

- Ljudi u svetu nisu navikli na konzumiranje laboratorijski napravljene hrane

Kurir.rs/Ružica Kantar

Bonus video:

00:50

MESO IZ EPRUVETE? NE, HVALA! Građani odgovorili šta misle o laboratorijski uzgojenoj hrani iz EU

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja