Policijski pukovnik u penziji Mile Novaković već godinama pokušava da reši sve nedoumice koje su se stvorile oko ubistva premijera Zorana Đinđića.
Novaković je poznat i prema tome što je isleđivao Zvezdana Jovanovića koji mu je priznao ubistvo premijera. Godinu dana je bio i na čelu Uprave kriminalističke policije, a u intervjuu za Kurir otkrio je mnoge detalje o nekada moćnom zemunskom klanu i njegovom najstrašnijem zločinu - ubistvu premijera Đinđića nakon kog su verovali i da će preuzeti rukovođenje celom državom.
O ovoj temi u emisji "Redakcija" jutarnjeg programa Kurir televizije govorio je urednik portala Kurir Mladen Radulović.
- Posle atentata na premijera Đinđića je išla priča da su njega obezbeđivali kriminalci i da su to bili ljudi koji su šetali na liniji zakona. To su mnogi iskoristili da ih prozovu nakon atenata. Njegov telohranitelj je upravo zato i pogođen prvi da ne bi mogao da reaguje u toj pucnjavi na premijera. Tu je zakazalo to pozadinsko obezbeđenje, koje ne čini nekoliko ljudi, već 30 do 40 njih - istakao je Radulović.
NE PROPUSTITE
Đinđić bi bio živ da je imao Miloševićevo obezbeđenje
Na tvrdnju Novakovića da bi Đinđić bio živ da je imao Miloševićevo obezbeđenje, Radulović je naveo da pukovnik želi da isproziva upravo ono premijerovo obezbeđenje koje je zakazalo.
- Znamo da je i sam Mile Novaković napisao knjigu o atentatu na Đinđića, a u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir donosi nove detalje i potpuno novu priču. Novaković kaže da nema sumnje da su bila dva pucnja. Po samoj definiciji atentator mora da ima makar jednog pomagača, onog koji ga navodi, a mora da ima još jednog pucača koji je zadužen za ubistvo telohranitelja - otkriva Radulović.
Posebno je interesantno kako je pukovnik Novaković do detalja objasnio kako je izgledalo podne nakon ubistva premijera.
- Samo par sati nakon atentata nastala je poternica na kojoj se našli 10 lica, koja se kasnije dopunjavala, a da je bila objavljena samo nekoliko sati ranije do atentata ne bi ni došlo. To jasno govori o učešću politike i učešću samih moćnih službi koja stoji iza samog atentata. Šteta je što im je Đinđić verovao sve do poslednjeg momenta posle onog atentata kod hale Limes, a zašto nije tada reagovao to je pitanje koje mnogima ni dan-danas nije jasno. Pukovnik Novaković pokušava da odgonetne te misterije oko atentata, a jedna od najvećih je zašto premijer Đinđić nije reagovao odmah i posmenjivao sve nakon atentata kod hale Limes, počevši od ministra policije i počeo da se bavi samim sobom i svojim obezbeđenjem - kaže Radulović.
U to vreme ministar policije bio je Dušan Mihailović koji nije podneo ostavku ni posle ubistva premijera.
- Znamo da su tu bili i mnogi koji se spominju i dan-danas i koji su mu bili desna ruka, a i oni koji su u tim danima atentata bili u svađi sa Đinđićem i nisu govorili. Zna se ko su mu bili najbliži saradnici - naglasio je Radulović.
Priznanje Zvezdana Jovanovića
I dan-danas postoji misterija oko toga kako je Zvezdan Jovanović priznao da je pucao u premijera.
- Ima više godina kako je objavljeno da je pripadnik Jedinice za specijalne operacije ispalio smrtonosne hice, čak se i pohvalio i rekao da je to bio patriotski čin, tako da je verovao u to što je radio. Međutim, očigledno je da je on bio izmanipulisan tom jednom bandom kriminalaca i kad se to sve dogodilo, ono što je bilo najzanimljivije po svedočenju Novakovića, jeste da je Zvezdan bio izuzetno nervozan, da je prvo lično optužio Legiju za organizovanje atentata, ne bivajući svestan koliko je to samo važno za optužnicu i za samo demistifikovanje celog ubistva. Novaković je tada govorio da je Zvezdan bio ljut i da se kajao i bio ljut na samog sebe što se upleo sa tom bandom kriminalaca. Jovanović je navodno tvrdio i da se ništa ne bi otkrilo da je on organizovao ubistvo. Sada nažalost, kad se setimo i nekih ranijih ubistava poput Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, vidimo da iza svega toga stoji potpis službe i malo je jezivo, ali ta ubistva su i dan-danas nerazjašnjena - kaže Radulović.
Odnos Čedomira Jovanovića i Vojislava Šešelja sa zemunskim klanom i danas je misterija koja interesuje mnoge.
- Nije bilo sporno da je Šešelj bio u kontaktu sa Dušanom Spasojevićem i da su planirali mnogo štošta zajedno. Sećamo se da je Šešelj sam priznao da se poznavao sa Spasojevićem i Lukovićem i da njega jesu molili da ne ide u Hag. Tako da za sam atentat je bitno da li je Šešelj uopšte imao bilo kakvog učešća - rekao je Radulović.
Novaković prema Radulovićevim rečima ima kompletnu priču.
- Snimak sa Fruške gore je kapitalan, vidi se kako Zvezdan upucava tu pušku, vidi se taj snimak gde se pripremaju. Upravo je jedan od svedoka saradnika otkrio gde je ukopan Ivan Stambolić i to je upravo nedaleko od mesta gde je upucavao pušku Jovanović. Zastrašujuća je ta sama scena na Fruškoj gori jer je to verovatno bilo mesto za atentate i mesto gde su se obučavali novi kriminalci koji nisu imali kontakata sa oružjem - kaže Radulović.
Peticija kapetana Dragana da se oslobodi Zvezdan Jovanović
- Gledanje kroz prste te akcije je veoma opasno. Mi kao društvo treba da odvojimo stvari crno na belo. Čovek je priznao da je ubio premijera.
Radulović se osvrnuo i na suđenje za ubistvo premijera:
- Tokom samog suđenja bilo je znatno dinamično. Samo suđenje nisu obeležili nikakvi incidenti, što se tiče advokata, bilo je tu nekih incidenata, reagovali su na neke izjave policajaca i gotovo svi optuženi su osuđeni na 40 godina zatvora. Potpuno je neverovatno da se posle atentata kod hale Limes nije dogodilo baš ništa. Jednostavno su svi čelnici pustili premijera Đinđića da se kao glineni golub šeta slobodno i da neko ispali te metke i da se premijeru oduzme život.
Izjava premijerke Ane Brnabić da se spremao atentat na predsednika Vučića govori o tome da se nismo ni malo opametili.
- Premijerka je govorila o nekim snajperima i atentatu koji je planiran na predsednika Vučića i to se odnosilo na onaj policijski vrh koji je razbijen i na klan Belivuka - zaključio je Radulović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
