Zoran Bojović bio je osmomesečna beba kada je naš prostor zahvatila pandemija variola vere. Kao jako mali i nevakcinisan bio je pogodan za ovu bolest.
Danas za svoj žoivot zahvalan je doktoru Miuškoviću, koji mu je dao sopstveni imunitet.
- Bio sam jedan od najtežih bolesnika u čačanskoj bolnici. Osipa je bilo po celom telu. Tada sa VMA dolazi potpukovnik Puniša Miušković u žarište i Čačku i pokušavali su da nađu lek tada da me spasu i on je tada rešio da odradi transfuziju krvi. Pošto je bilo mnogo osipa, nisu mogli venu da mi nađu, i on je krv iz svoje vene dao direktno u moju petu i tako je odradio transfuziju i posle nekoliko dana ospe su počele da otpadaju. Dobio sam imunitet, jer je doktor već bio imun na variolu - kaže Zoran Bojović.
Humanost Zorana prati ceo život, pa je tako na njegovom primeru počeo dobrovoljno da daje krv.
- Shvatio sam koliko je život vredan i koliko treba pomoći nekome kome je život ugrožen - kaže Bojović.
Prema rečima njegove majke, Zoran je samo ležao u krevecu.
- Samo je ležao, niti se pomera da je živ. I kada mu je doktor dao krv, samo mi je rekao da ga napajam što više. Imali smo ceđene sokove tu. Pred zoru sam zaspala i kada sam se probudila videla sam da se pomerio u krevecu - priseća se Zoranova majka.
Rajko Nedić, glavni i odgovorni urednik lista Kurir upravo se rodio kada je u Srbiji proglašena pandemija variola vere.
- Moja majka se porodila 18. marta, a već 15. je sve bilo zatvoreno. Kada se film bio snimao i kada god bismo ga gledali majka me je podsećala i pričala šta se dešavalo. Evo sad je došlo već do pola veka od tog dramatičnog događaja - ispričao je Nedić u Pulsu Srbije.
Kako priča Nedić dva meseca su morali da budu u karantinu.
- Majka me je pokazivala kroz prozor tada, tako su me gledali. Moja strina mi je rekla da je tek kada je primila vakcinu uspela da pomogne mojoj majci. Nije bilo televizije tada, nije bilo interneta i nikakve pomoći - priča Nedić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
