ISTINA ILI ZABLUDA - DA LI JE HITLER ZAISTA NAREDIO GAĐANJE BIBLIOTEKE DA UNIŠTI SRPSKI IDENTITET! Ovo se desilo 6. aprila 1941!

Svakog 6. aprila sećamo se s pijetetom žrtava koje su stradale tokom nemačkog napada na Jugoslaviju 1941. godine, polažu se venci hrabrim pilotima koji su živote dali braneći naše nebo, a čas istorije održava se ne mestu gde se nekada nalazila Narodna biblioteka, spaljena tokom bombardovanja. Vatra je tada progutala lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića...

Operacija Strašni sud bio tajni naziv za napad na Kraljevinu Jugoslaviju koji je odobrio Hitler 27. marta, na dan kada su na ulicama prestonice održani veliki protesti protiv pristupanja zemlje Trojnom paktu kojeg su činile nacistička Nemačka, fašistička Italija i carevina Japan. Udar na Beograd poveren je 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera.

I upravo Lerovo svedočenje dato tokom suđenja pred partizanskim vlastima nakon što je zarobljen 1945, odnosno nakon što se predao Britancima a oni ga izručili Titovim jedinicama, svake godine se iznova citira.

U prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda.

- U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno - naglasio je navodno Ler.

Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: "Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda".

Ali ove rečenice o Narodnoj biblioteci se nigde ne mogu da pronađu, odnosno niko nikada nije priložio originalni dokument koji to potvrđuje. Plod su nečije mašte?

Međutim, pojedini istraživači tog ratnog perioda doveli su u pitanje pomenutu izjavu koja se već duboko ukorenila u našem narodu. Ne dovodeći u pitanje nijednog trena sva zverstva nacista i strašne zločine koje su sa svojim pomagačima počinili, a koje su započeli upravo strašnim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941, daćemo vam na uvid i jednu drugačiju verziju događaja u vezi sa uništenjem Narodne biblioteke.

Tako je Bane Gajić, pasionirani istraživač događaja u Drugom svetskom ratu, na svom Fejsbuku naglasio da istorija nije zabeležila navodni zapisnik sa saslušanja nemačkog predvodnika bombardovanja Beograda Aleksandra Lera u kojem on tvrdi da je biblioteka bila cilj, a na koji se, kako kaže, pozivaju zagovornici teorije o smišljenom uništenju "srpske kulture" - jer, u tom slučaju bi je zasulo mnoštvo bombi i odmah sravnilo do temelja, a ne jedan fosforni štapić dužine 50 centimetara i to tek u trećem napadu tog dana.

Stradanje ovog zdanja desilo se tako što je na tavanu izbio požar, koji je napravio nemerljivu štetu, pisao je on:

- Očevici i komšije primetili su da nešto gori na tavanu, ali u zgradu nisu mogli da uđu jer je bila zaključana. Portir je spustio železne šipke prethodne večeri i u nedelju ujutru nije došao da otključa.

Jedina civilna oblast koja je sa svesnom namerom gađana da izazove civilne žrtve jeste jevrejska četvrt na donjem Dorćolu, istakao je u intervjuu za portal "Tango six":

- Razni se pseudoistoričari pozivaju na saslušanja generala Luftvafe Aleksandra Lera koji je komandovao bombardovanjem Beograda, gde on navodno govori da je biblioteka bila primarni cilj gađanja. Takva rečenica u zapisniku ne postoji. Požar je bio splet loših okolnosti, zle sreće i potpune neorganizovanosti ključnih aktera jugoslovenskog društva pre rata - ministra koji je trebalo da izvrši evakuaciju, direktora biblioteke, onih čija je obaveza bila da sprovedu sve to pre bombardovanja i jednog opšteg nemara i nojevskog zabijanja glave u pesak pred činjenicom da smo mi akcijom 27. marta izazvali gnev najvećeg zločinca 20. veka Adolfa Hitlera - objasnio je Bane Gajić u razgovoru za portal "Tango six".

On naglašava da Kosančićev venac nije bio meta bombarderskog napada.

- Onaj ko iole poznaje tehnologiju bombardovanja u Drugom svetskom ratu, posebno kasetnim projektilima, zna da su to kontejneri koji se otvore na velikoj visini iz kojih se zatim izbace zapaljiva punjenja. Njih su u kontejnerima nosili bombarderi Junkers 88, a svaka letelica mogla je da ponese po dva kontejnera u koji je pojedinačno pakovano do 600 projektila brentbombe B10 i dužine oko 50 santimetara - objašnjava Gajić:

- Punjenja su nakon izbacivanja sa izvesne visine padala na zemlju. Vetar, strujanje vazduha ili turbulencije od drugih aviona tog dana razbacali su jedan deo tih projektila i na Kosančićev venac. U svakom slučaju, primarni cilj bio je donji Kalemegdan. S obzirom na to da je iz jednog aviona izručeno 1200 zapaljivih štapića, od kojih je jedan pao na biblioteku, a sedam ili osam po Kosančićevom vencu, jasno je da tu nije bilo nikakve namere. Takođe, tu se nije nalazio nijedan vojni ili politički cilj, a da su hteli da ga unište bacili bi razorne bombe od 600 kilograma pri čemu bi četiri takve bile dovoljne da nestane čitav Kosančićev venac.

Gajić potom kaže: "Da je ta biblioteka bila cilj ona ne bi bila pogođena tako da jedan štapić padne u tri sata popodne i onda tinja uveče do osam, dok se ne razbukta u veliki požar, a da građani ne mogu da uđu jer su vrata zaključana":

- Ona je pogođena sasvim slučajno i stradala je kao rezultat tragičnih okolnosti, a ukoliko izuzmemo ljudske žrtve, uništenje njene građe najveća je šteta koju je Beograd pretrpeo tog dana. Dakle, da je zaista bila na meti bila bi pogođena velikom zapaljivom bombom od 250 kilograma koju je Luftvafe imala u svom arsenalu. Bombarderi Junkers 88, odnosno zloglasne Štuke, bili su dovoljno precizni i mogli su da je spuste u sred biblioteke da su hteli da je razore.

Kurir.rs