Pored Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, 4. velikan ove grupe slavnih srpskih vojvoda bio je Petar Bojović.
Među narodom i među vojnim glavešinama važio je za čoveka mirne i blage naravi, te će tako čuveni Arčibald Rajs za vojvodu Petra Bojovića reći: "Vojvoda Bojović je vatreni patriota. On je svoj život posvetio svojoj zemlji. Njegove glavne osobine su iskrenost, požrtvovanje i dobronamernost. Ovaj hrabri vojnik je blag. Njegov glas, malo potmuo, gotovo se nikad ne izdiže i njegove oči koje gledaju pravo u vaše, imaju nečeg melanholičnog. To je nostalgija za otadžbinom i žalost za svima onima koji su izginuli za njenu slobodu".
Reči vojvode Petra Bojovića je o Kosovskoj bici 1915.
Lako može svako sebi predstaviti, kakve bi žalosne posledice po nas nastupile da su Bugari mogli prodreti na Kosovo Polje i srpskoj vojsci preseći odstupnicu. Gde bi u tom slučaju bila naša slavna pobeda 1916. pri osvajanju Kajmakčalana i Bitolja, a gde 1918. godine pri proboju Solunskoga fronta; zatim silno gonjenje neprijatelja i brzo oslobađanje Srbije, Srpskih zemalja, Hrvatske i Slovenačke, kao i uopšte ubrzano rešenje svetskog rata?! I kad posle ovako slavnih dela naše vojske, kojoj se u mnogome ima da zahvali za ubrzani i ovako sjajni svršetak ovoga strašnoga svetskoga rata, što nam i naši neprijatelji, Nemci, priznaju, - naši veliki saveznici ovako maćijski postupaju s nama, nastaje pitanje: kako li bi tek postupali da smo kapitulirali na Kosovom Polju, kao što nastaje i pitanje kako li bi se i kad završio ovaj strašni svetski rat?!
Oko Petra Bojovića se predu mnogi mitovi i legende. Međutim, nesporno je da je bio veliki rodoljub. Mitovi se uglavnom vezuju za njegovu smrt. Međutim, ono što jeste sigurno to je da je takav vojvoda sahranjen bez državnih i vojnih počasti, kada je umro 19. januara 1945. godine.
Zanimaocima istorijom široko je poznat i vojvodin odgovor nemačkom izaslaniku tokom Drugog svetskog rata: "Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i vašu vojsku. Vaša vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati".
NE PROPUSTITE
Takođe, čuveno je i pismo vojvode Petra Bojovića Draži Mihailoviću.
- U svojoj dubokoj starosti preživljujem časove minulih borbi našeg naroda za njegovo pravo na život i ne nađoh današnjeg primera od Kosovske bitke do Karađorđa i Miloša i od ovih velikih sinova našeg naroda do mene danas. Poznato je, da veliki događaji stvaraju velike ljude a veliki ljudi stvaraju velika dela. Verovao sam, da je srpski narod, nadahnućem Božijim sposoban da daje velike ljude i da će ih u ovim teškim sudbonosnim časovima i dati. Saznanjem da ste Vi, dragi Srbine i đeneralu, razvili oslobodilačku zastavu, sa onoga mesta odakle je moj ratni drug Petar Mišić [ž] započeo, pre dvadeset i osam godina, i proterao neprijatelja iz naše otadžbine, izazvalo je u meni veliku radost i do maksimuma pojačalo želju za ličnim učešćem u današnjoj borbi. U odsustvu fizičke snage da uzmem neposrednog učešća u ostvarenju ovog velikog dela nacije, ja sam Vam, dragi i veliki sine srpskog roda, stavio na raspoloženje moje ime i moju decu uz očinski pozdrav i vojničku zapovest: NAPRED U POBEDU, ZA KRALjA I OTADžBINU - napisao je generalu Mihailoviću Vojvoda Petar Bojović tada.
Zanimljivost je i da se skelet vojvodinog konja nalazi na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.
Kurir.rs/J.Ć.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
