Direktorka vrtića u Odžacima ,posle dva protesta roditelja i meštana i prijave protiv vaspitača, podnela je ostavku iz moralnih razloga navodeći da oseća žaljenje i saosećanje.
U istom danu nakon tvrdnji o vršnjačkom nasilju majke učenice prvog razreda stigla je i ostavka direktorke OŠ "Drinka Pavlović".
Možemo li mi doći u situaciju da praktično polovina ili trećina škola u zemlji kada se prijavi nasilje ostane bez direktora?
Ana Dimitrijević, potrpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i Ivana Orolicki, direktorka Osnovne škole "Svetozar Marković" gošće jutarnjeg programa emisije "Puls Srbije" razgovarale su o ovim dešavanjima u prosveti i načinu na koji treba da se opstane pod pritiscima u budućim sličnim situacijama.
Dimitrijević je pojasnila koja je odgovornost direktora srednjih škola.
Ona naglašava da je problem vršnjačkog nasilja, čak, rasprostranjeniji u osnovnim školama, nego u srednjim školama.
- U srednjim školama ipak imate neki filter i odabir i problemi su različiti. U gimnazijama ima najmanje problema tog tipa, dok u nekim stručnim srednjim školama ima više ovih situacija, i to su škole gde dolazi do fizičih obračuna. Kada deca dođu iz osnovnih škola sa 15 godina, mnogo više treba uložiti, ako sa njima nije rađeno na vreme. Zato je ključan rad u nižem uzrastu - naglašava Dimitrijević.
Orolicki, direktorka OŠ "Svetozar Marković" pojasnila je koje su to dužnnosti koje obavlja direktor.
Da li su došli do pravih rešenja, Orolicki ne zna, ali se radi konstantno.
- Nekada promena kod deteta zahteva više rada. Ulazimo u polje dokazivanja, da li je bilo ovako, ili onako, i potrebno je nekad da se školi veruje i da se sankcije prihvate. Imamo intervencije koje se sprovode u skladu sa težinom postupka. Nekada je dovoljno da se obave samo razgovori, ali nekad i dođe do vaspitno disciplinskih mera, i to su ukori, praćenje deteta, itd... - kaže Orolicki.
Pojašnjava koliko je potrebno da se jedan problem sanira i da se pritisci "izdrže" kada do neke teške situacije dođe.
- Direktor prosto, on je izložen prvi, po svojoj funkciji, posebno kada je u pitanju nasilje. Direktori su prvi na udaru i najveći pritisak je na njima. Jesu pritisci povećani, posebno u poslednje vreme, ali smo u obavezi da radimo na odjecima nasilja i da saniramo posledice. Treće instance se uključuju kada je treći nivo nasilja, i tada se prijavljuje školskoj upravi i to radi direktor, koji trpe najveći pritisak. Vidimo da je zastupljenije u praksi nasilje i većina priče je na tu temu. Naravno da mora doći do čarki, kada je toliko dece na jednom mestu, ali smo i senzitivniji pa umemo da prepoznamo. Sada se mnogo toga tretira kao nasilje - ukazuje Orolicki.
Odgovornost je podeljena, nastavlja Dimitrijević.
- Posao nije jednostavan, jer vi radite sa ljudima i sa decom. Ja kao odeljenski starešina, treba da primetim i da saznam i da vidim da neki problem postoji. Pa onda odlučujem da li ću se obratiti nekoj službi. Nadležnost odeljenskog starešine je da, kada primetite problem, ili vam neko ukaže, nema panike. Pokušate kao pedagog da sa tim detetom razgovarate i onda je vaša procena ključna. Veliki broj problema može da se reši na nivou odeljenja! A direktor odlučuje kako će se neka komplikovana situacija rešiti - kaže ona i dodaje:
- Sada je to drugačije, nego ranije. Ranije je kolektiv na nastavničkom veću birao direktora, a sada su direktori dovedeni sa strane, uglavnom od MInistarstva i to je drugačije, ako tu nije dobra komunikacija, ili ako kolektiv u školi ne funkcioniše kao sat i ako se mi međusono ne razumemo onda jednostavno teže rešavamo probleme. A direktori vole da slika "odozgo", a to je Ministarstvo, izgleda savršeno - kaže Dimitrijević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
