IZVRŠITELJI ČAK TRI PUTA NAPLATE NEUSPELU DOSTAVU, A BILO JE I LAŽIRANIH POTPISA! Evo šta da radite ako vam se OVO desi!
Najčešća žalba potrošača na javne izvršitelje je ta da im nije dostavljeno rešenje o izvršenju uglavnom zbog nekog duga za komunalije, a da su izvršitelji već počeli da im odbijaju od plate ili penzije, ili su im zakucali na vrata radi popisa i procene pokretne imovine, kaže za Kurir Jovan Ristić, pravnik Udruženja Efektiva, i upozorava da izvršitelji neuspelu dostavu naplate čak tri puta dužniku!
On je time potvrdio izjave advokatice Jelene Pavlović da se građani masovno žale da im javni izvršitelji nisu dostavili rešenje o tužbi, opomeni ili izvršenju, te ne samo da su izgubili pravo da ospore dug, za šta je rok osam dana od dostave rešenja, već su primorani da i izvršiteljima plaćaju masne troškove za njihov rad, o čemu je naš list juče pisao.
Ristić kaže da javni izvršitelji za svaku neuspelu dostavu naplate po 525 dinara, a kačenje na elektronsku tablu sudu 375 dinara, te da na neuspelim dostavama zarade 1.425 dinara.
- Nisu blesavi, zarade oni dosta para na tim neuspelim dostavama, a nadoknada za to je poskupela inače u martu ovde godine. Problemi s dostavom jesu česti, nisu obavezno u domenu javnih izvršitelja, a deo problema leži u zakonu, koji, iako dopunjen, nije dovoljno pravno siguran u domenu dostave - navodi Ristić i dodaje:
- Zakon kaže da, ako se izvršenje sprovodi na osnovu sudske presude, dostava se vrši samo jednom na adresu dužnika iz lične karte, a potom se kači na elektronsku oglasnu tablu suda. Ako se izvršenje sprovodi na osnovu verodostojne isprave, što je slučaj kada su u pitanju dugovi za komunalne usluge, onda se dostava mora vršiti dva puta, u razmaku od osam dana, pa ako ne uspeju, ide se na kačenje na elektronsku oglasnu tablu.
Podseća da od 2016. postoji obaveza ostavljanja obaveštenja dužniku da će rešenje biti na elektronskoj oglasnoj tabli, ali da s tim ima ozbiljnih problema.
- Zakon kaže da, ako se ne ostavi u sandučetu, onda treba da se ostavi na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika. Šta znači na drugom mestu?! E, taj deo nije precizno regulisan i to otvara prostor za zloupotrebu. Ako, recimo, poštar ne uradi kako treba, ne može se izvršitelj, koji je nadležan za dostavu, oslobađati odgovornosti upućivanjem dužnika da raspravi s poštarom. Takođe, zakon uopšte ne propisuje razloge zbog kojih dostava ne uspeva, te je na dužniku teret da se bori da dokaže da je oštećen - kaže Ristić.
Ističe da dužnik nakon saznanja da je počelo sprovođenje izvršenja, a ako sumnja na problem s dostavom, odmah treba da ode kod javnog izvršitelja.
- Treba da traži na uvid spise predmeta, da obavezno gleda šta piše na dostavnicama i dokumentaciji, koja je adresa, šta je dostavljač napisao kao razlog neuručenja, da gleda potpise, da obrati pažnju da ga neko drugi nije potpisao, jer imali smo situacije gde je lažirana dostava - navodi sagovornik i nastavlja:
- S propuštanjem dostave rešenja o izvršenju dužnik gubi i pravo na izjavljivanje pravnog leka, a to je prigovor koji ga vodi na sud. U slučaju da je dužnik imao opravdani razlog da izjavi prigovor, pa je usled propuštanja dostave to pravo izgubio jer mu je istekao onaj rok od osam dana, on tada može pod vrlo strogo zakonski određenim uslovima da izjavi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Mana zakona je što se to može učiniti u roku od samo 60 dana od dana propuštanja, dok mnogi dužnici za sprovođenje izvršenja saznaju mesecima kasnije.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video:
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija