U urbanim sredinama su više temperature tokom leta u poređenju sa ruralnim ili prirodnim okruženjima. Razlog za to je fenomen zvani toplotno ostravo. Kako nastaje ovaj fenomen i kako utiče na zdravlje ljudi, saznala je novinarka Kurira, Slađana Nedeljković. Ona je razgovarala sa meteorologom Goranom Mihajlovićem upravo na jednom toplotnom ostrvu.
Toplotna ostrva forirala su se u toku pretekle decenije. Ovaj prirodni fenomen podrazumeva da se urbane sredine ponašaju kao sakupljači toplote u toplim letnjim danima. Ali s druge strane, isti fenomen je uzročnik i velikih zdravstvenih problema kod hroničnih osoba i starijeg stanovništva, pa uveče nemaju normalan san i regeneraciju organizma u toku noći.
- Fenomen toplotnog ostrava zapravo jesu delovi grada koji se zagrevaju više u toku dana pri visokim temperaturama, a nešto manje hlade u toku noći, tako da je ona jutarnja temperatura najniža. U ovim delovima grada temperatura je viša i pre svega vezana je za urbanizaciju, dakle dosta betona koji upija toplotu i samim time zrači i zagreva vazduh, a pored toga utiču i neke geografske karakteristike - rekao je Mihahlović.
Objasnio je da se toplotno ostrvo prepoznaje putem tropskih noći.
- Zapravo tropske noći u meteorologiji su one noći kada minimalna temperatura ne padne ispod 20 stepeni. U jednom radu koji je nedavno objavljen zapravo je analiziran fenomen tropskih noći i toplotnih ostrava u Beogradu i u ovom radu su dobijeni zaključici koji negde odgovaraju onome što intuitivno osjećamo, a to je upravo da je deo Novog Beograda između bulevara Milutina Milankovića, Nikole Tesle, Savski amfiteatar, deo centra grada Užeg, dakle Dorćola, deo Vračara, Dorćol između Dušanove, Džorsža Vašingtona i bulevara Despota Stefana; da su upravo to najtopliji delovi grada.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
