Sve učestalije vremenske nepogode zahtevaju efikasniji sistem reagovanja. Koliko smo spremni za reagovanje u kriznim situacijama? U Skupštini Srbije u proceduri je nova strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, koja bi trebalo da uskladi sistem sa evropskim sistemom.
Podaci su jasni: naša Zemlja se zagreva, a ljudi sve više trpe posledice klimatskih promena, od toplotnih talasa, šumskih požara, do razornih oluja i poplava, upozoravaju i stručnjaci Nase.
Posle velikih požara u Atini, u Grčkoj je 2019. godine, kao deo već postojećeg servisa, uspostavljen broj EU za hitne slučajeve 112.
- Nadležna institucija za servis 112 u Grčkoj je generalni sekretarijat Civilne zaštite. Oni su u svakom trenutku spremni da pošalju poruke na sve mobilne telefone koji se nalaze unutar područja od interesa kako bi upozorili građane na eventualne nepogode - kaže za RTS novinarka Grckog kutka Ivana Simić Apostolou.
Istraživanja pokazuju da se u kriznim situacijama gradani informišu uglavnom preko medija i društvenih mreža i da nisu dovoljno spremni da reaguju u vanrednim situacijama.
U novoj nacionalnoj Strategiji smanjenja rizika od katastrofa identifikovano je 12 rizika vezanih za prirodne i tehničko-tehnološke opasnosti, kao što su poplave, suše, zemljotresi, epidemije, ekološki, hemijski i nuklearni akcidenti.
Dr Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti kaže da će biti uveden jedinstven informacioni broj 112 koji će kao informaciono-komunikacioni sistem da objedini postupanje svih nadležnih službi - policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica, službe hitne medicinske pomoći i drugih relevantnih aktera. Na taj način će građani, kaže, u kraćem vremenskom periodu da dobijaju upozorenja i uputstva šta je potrebno u konkretnim slučajevima da urade.
U Srbiji se na broj 112 za sada javlja policija, kao i na broj 192.
- Prema sadašnjeg zakonu, MUP je dužan da preko mobilnih operatera izdaje upozorenja građanima - kaže Cvetković.
Kurir/RTS
NE PROPUSTITE
