Prema definiciji škola je obrazovno-vaspitna ustanova u kojoj učitelji, nastavnici i profesori, po unapred utvrđenom planu i programu, prenose znanja mlađoj generaciji. Iz godine u godinu, ova prva odrednica, obrazovna, tu i tamo je zadržala svoje mesto, međutim škola kao vaspitna ustanova je počela da iščezava. A tome je doprineo odnos učenika, ali i roditelja prema školi kao instituciji, ali i profesorima, koji su izgubili svako uvažavanje, vrednost, autoritet, slobodu i pravo da bilo šta kažu i učine.
Škola nam je, nažalost, nakon svih tragičnih događaja, postala tema broj jedan. Ono što je dodatno strašno u svemu tome je činjenica da škola nikada nije ni trebalo da spadne na neke druge lestvice, pogotovo dok je sve bilo iole kako treba. Sada već mesecima raspravljamo o tome šta nije u redu, šta ne valja, šta je problem, ko je problem, šta treba da se menja, od čega početi i slično.
Kodeks oblačenja u beogradskoj gimnaziji pokrenuo lavinu
Nova školska godina je stigla, a čini nam se da su još uvek i učenici i nastavnici i direktori i vlast van sebe i ne znaju gde im je rep, a gde im je glava. Pa je tako vest da je 13. beogradska gimnazija uvela pravilnik oblačenja, samo poljuljala već nestabilno tlo i ponovo pokrenula lavinu pitanja, na koja niko nema ni tačan ni netačan odgovor.
Od kad je sveta i veka postojali su kodeksi oblačenja u skladu sa institucijama u kojima se boravi. Međutim, moderna vremena donela su nove stilove, a oni su duboko zašli u svaki sferu, i nekako se najnepristojnije ustalili kod srednjoškolaca i đaka. Pop kultura kao da se trudi da ono najbizarnije dovede u prve redove, a mladi umovi vrlo rado prihvataju tu modu, ne obazirući se na to da li je ona prikladna uvek i za svaku situaciju.
Tu se ponovo uključujemo da onu priču da je škola sve manje vaspitna institucija, a razlog tome je što nastavnici više nemaju prava da kažu učeniku, između ostalog, da je nepristojno obučen, jer se danas to smatra udarom na slobodu i izražavanje tog učenika. Zato, kada jedna škola, kao što je prestižna beogradska gimnazija, pokuša da vrati pristojnost među svoje zidove, pa makar za početak kroz način odevanja, takva vest dobije veliki odjek.
"Hoćete li da kažete da sam ja nepristojan?"
- Veoma često učenici dolaze nepristojno obučeni u školu, naročito srednjoškolci. Kada god ih opomenem, umesto da odu kući i da se presvuku u prikladnu odeću, oni najčešće započinju svađu.
Kada sam jednom učeniku rekla da ne može u šortsu da dolazi i da je to nepristojno odevanje, on se zabezeknuo i upitao me:"Hoćete li da kažete da sam ja nepristojan?" Trenerke, šortsevi, kratke suknje, majice koje otkrivaju stomak, dekoltei, sve češće je to scenario koji susrećemo u školi i postaje sve gore, ispričala je Milica, profesorka srpske književnosti i jezika za Žena.rs.
Ona je istakla kako se razredne starešine i direktori, ali i svi ostali profesori bore protiv toga, objašnjavaju im, šalju ih kući da se presvuku, ali je sutradan ista priča.
- Većina devojčica dolazi golih stomaka i kad god ih opomenem, smeju se. Onda sam probala i zdravorazumski da im objasnim, da em što je to nepristojno odevanje, to je i odevanje rizično po zdravlje, štete svojim jajnicima, svojoj budućnosti. Želim da istaknem da je vreme da se i roditelji opamete! Učite decu pristojnosti, dajte im primer kako treba lepo i primereno da se obuku, povedite računa već jednom!
Što se tiče odluke jedne od gimnazija, volela bih da urodi plodom, ali čisto sumnjam. Sve dok se na nivou države ne primeni nov i strog zakon i sve dok se profesorima ne omogući jači autoritet, koji mora da bude potpomognut novim, čvrstim državnim zakonima, neće biti promene, već će biti sve gore, rekla je Milica.
"Potrebna su strožija sankcionisanja ponašanja"
Sa njom se složio i Pavle, takođe profesor književnosti, koji je istakao da je dobro da se donese takva odluka, ali misli da bi pre trebalo doneti neku odluku o sankcionisanju neprimerenog ponašanja učenika.
- Takođe, korišćenje mobilnog telefona na času mora biti zabranjeno. Tako da se nadam da je ovo samo početak. Možda ne bi bilo loše da učenik koji ima mnogo napomena bude suspendovan iz škole na neko vreme, ne bi li se malo uozbiljili.
Dakle, kao što ističe i Zelena učionica, nije sama trenerka problem. Problem je u odnosu prema obrazovno-vaspitnoj ustanovi. Problem je u tome što srednja škola adolescenta treba da pripremi za život. On je na korak od toga da postane čovek, a argument se svodi na: "Trenerka mu/joj je najudobnija."
Možda je zaista došlo vreme da suočimo sa situacijom kakva jeste i prihvatimo da škola nije mesto gde treba da bude udobno, već mesto gde su učenici aktivni, gde razmišljaju, uče, gde se druže. Škola treba da pripremi đake za budućnost, koliko sutra radiće u nekoj ustanovi, firmi, i niko ih neće pitati da li im je udobno.
A kodeks – znači pravilo. Pravila služe da pomognu ljudima da žive jednostavnije, ako ih poštujemo – i život u školi biće lakši i prijatniji.
Kurir.rs/Blic žena
NE PROPUSTITE
