Film "Napoleon", koji se ovih dana prikazuje kod nas i u bioskopima u svetu, samo je pojačao skoro večitu raspravu istoričara u vezi sa tim ko je stvarno bio Napoleon i koliko je njegovo nasleđe neizostavni deo istorije Evrope.
O njemu su pisali najveći umovi Evrope u protekla dva veka. O Napolenu Bonaparti danas se neretko promišlja kroz prizmu političke korektnosti, gde se nemilosrdno napuštaju kontekst i vremenska dimenzija.
Film koji smo spomenuli, najavljen je kao spektakl, a prema većinskim reakcijama pretvara se u debakl. Ovo je, izgleda, bio rediteljski Vaterlo Ridlija Skota.
O liku i delu Napoleona Bonaparte u svom gostovanju u emisiji Puls Srbije govorio je istoričar Nebojša Damnjanović.
- On kreće kao stranac u Francuskoj, kao korzikanac sa nesumljivim italijanskim poreklom. On je to sam menjao. Ono prezime "Buonaparte" izbacio je "u" i ostalo je "Bonaparte". Stavljao je "D" da izgleda kao neko malo plemstvo, ali ga je izostavio u vreme revolucije. Učio je francuski kao strani jezik. Nikad ga nije dobro naučio. Što se tiče pisanja, pravio je greške gramatičke do kraja života. Tako da, to je malo neobičan način da se uđe u istoriju, zar ne? Nije se isticao - naveo je istoričar.
- Napoleon je bio obdaren, bez sumnje. Svi se slažu da je imao fenomenalno pamćenje i talenat za matematiku. To mu je pomoglo, jer on je bio artiljerijski oficir. Veoma mnogo je čitao. On je pomalo i samouk, mada je završio škole. Nije bio blistav. Recimo, među njih 60, on je bio 42. u toj vojnoj višoj školi. Ali, sve u svemu, on je neki stipendista. On je uspeo to sebi da zaradi, da osvoji. Neizbežno je, bez toga se ne može razumeti Napoleon. On je dete velike revolucije. On bi bio, verovato, neki uspešan general i pod Bourbonima. Ali, desila se revolucija i on je postao u 20 i nekoj godini general. To je bila jedna akcija protiv Engleza i protiv monarhista. Jer on u stvari, kao stranac, kao korzikanac, prihvata ono što prevladava u toj zemlji kojoj je odlučio da pripada - rekao je istoričar.
Voditeljka je potom istakla da je Napoleon čini se pao u očima savremenika nakon te odluke da sebe proglasi imperatorom, jer se smatra kao suvišna.
- Napoleon se menjao. Kako kažu žargonski, slava udarila u glavu. Drugo, koju titulu on da uzme posle svih uspeha? A onda su ti ratovi. Njegovo vreme je stačlno ratno vreme od Španije do Rusije, od Balkan gde je njegov maršal Marmon ulazi u Dubrovnik. Dakle nema kraja Evrope gde Napoleon nije upamćen. Da li je to njegova bolesna želja da uvek vodi ratove? Ne, Francuska je napadnuta. Stara monarhistička Evropa neće da podnosi režim koji prkosi toj Evropi. Režim koji je ubio Luja XVI i Mariju Antoanetu. Režimi su se menjali, ali to je to čedo revolucije koje je krenulo onim napadom na Bastilju. Tako da se Francuska braneći stigla do Atlantika i do Moskve - rekao je istoričar.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
