Svetska zdravstvena organizacija i američki Centar za kontrolu bolesti upozorili su Kijev da ta epidemija može predstavljati opasnost za globalno zdravlje.
Novinar Kurira Nikola Vujović odgovore na pitanja o ovoj temi potražio je kod sagovornika dr Saše Milićevića, pedijatra.
- Ta rezistencija na antibiotike je jedno od najvećih problema savremene medicine, a to se provlači još od 1928. godine kada je Fleming pronašao penicilin, pa je rekao da bi trebalo da budemo oprezni jer možemo razviti toleranciju. To se upravo događa. Međutim, vanredni uslovi poput požara, poplava, pa i ratova, dovode do toga da je veći broj ljudi hospitalizovan u uslovima koji nisu adekvatni, takođe padne i otpornost organizma, u tim situacijama uvek ima povređenih, ranjenih, pa je to podložno za razvijanje bakterija - započeo je Milićević, pa pojasnio:
- U takvim vanrednim uslovima češće se daju antibiotici jer nema vremena niti uslova da se neka bolest ispita do kraja, daju se antibiotici koji deluju široko, kako bi se spasio što veći broj života, upravo tu situaciju bakterija koristi, pa se stvara rezistencija..
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs / L. Majer
NE PROPUSTITE
Bonus video:
