BERN - Haškom tribunalu za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije je do sada prebacivana posebna strogoća prema Srbiji i posebna naklonost prema Hrvatskoj, ali nove dve presude relativizuju ove tvrdnje, ocenjuje švajcarski dnevnik "Noje ciriher cajtung“, dodajući da presuda bosanskim Hrvatima pokazuje da se ne može rat u Bosni jednostavno okarakterisati agresijom srpskih snaga.List takođe ukazuje na oslobađajuće presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.NZZ naglašava da, dok su Stanišić i Simatović pušteni na slobodu, sredinom nedelje je šest bosanskih Hrvata osuđeno na visoke kazne, dodajući da je presuda veoma interesantna jer se deo optužnice može pripisati bivšem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu i nekadašnjem ministru odbrane Gojku Šušku.
"Tim su sudije stavile jasno do znanja da se većina zločina ne događa slučajno od strane nedisciplinovanih vojnika, već da se radi o ubistvima i etničkom čišćenju po planu državnog rukovodstva, koje je težilo ka većoj Hrvatskoj“, konstatuje dnevnik dodajući da se rat u Bosni i Hercegovini time ne može jednostavno redukovati na agresiju srpskih snaga.Mesec dana pred pristupanje Hrvatske EU, poruka iz Haga usledila je u trenutku koji ne odgovara Zagrebu, kojem je još uvek teška kritička samorefleksija, i gde se Tuđman još uvek smatra ocem nacije.Čak i socijaldemokratski premijer Zoran Milanović, čija je stranka rival Tuđmanovoj HDZ, nada se reviziji presude, koju je kritikovao, posebno deo koji se odnosi na udruženi zločinački poduhvat.U ranijem članku, povodom godišnjice Tribunala, NZZ je ocenio da ambicija suda da u državama naslednicama bivše Jugoslavije odigra ulogu pomiritelja ne poseduje realističnu osnovu, te da kao dokaz tome može poslužiti pogled u prošlost na Nirnberške procese.NZZ ističe da bi više koristi donelo ulaganje u solidno pisanje istorije.List podseća da su u Nirnbergu 1945. sudili pobednici pobeđenima, da se radilo o kazni a ne pomirenju, te je sud imao drugačiji fokus od Haškog tribunala.Hag je, kako naglašava dnevnik, želeo nešto drugo i više od Nirnberškog suda, a ideja je, kako se ispostavilo bila pogrešna, a to je da se neće deliti "pobednička pravda", već će suđenja stvarati pravnu osnovu za pomirenje među bivšim neprijateljima.
"Bez pravde, nema pomirenja“, osnovna je ideja Haškog tibunala, podseća dnevnik dodajući da, iako u osnovi drugačiji, Nirnberški sud i Hag pokazuju neke sličnosti.NZZ podvlači da se i u Hagu ponekad primenjuje "pobednička pravda“, pokrepljujući ovu tvrđu priznanjem bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte u memoarima kako je iz pragmatičnih razloga odustala od istraživanja NATO bombardovanja bivše Jugoslavije.Istovremeno list ocenjuje da se generalno i za Hag može reći "to su pravi procesi pravim zločincima“.Takođe, što je zajedničko je pokušaj da se kroz ova dva suda deluje pedagoški na narod.Dve decenije od početka rada Haškog tribunala su rovovi između naroda na prostoru bivše Jugoslavije samo produbljeni, a sud nikoga nije pomirio.
Haški tribunal, kako ističe NZZ, nije doprineo promeni shvatanju ratova u pogođenim zemljama.
"Tribunal sve stranke smatraju političkim sudom zapadne međuanrodne zajednice.U Srbiji presude dokazuju građanima antisrpski stav suda. Za nesrbe presude dokazuju krivicu za rat Srba ili još gore genocidni karakter tog naroda. A kada se oslobodi jedan Srbin onda u Srbiji to bude prikazano kao dokaz da su i sve prethodne presude Srbima bile neosnovane. Za Hrvate ili Kosovare to podvlači politički karakter suda, njegove uloge ujednačavanja i balansiranja, a ne da deli pravdu. Kratko rečeno na osnovnim nacionalnim interpretacijama Tribunal nije promenio ništa“, konstatuje dnevnik.
