BEOGRAD - Viši sud u beogradskoj Palati pravde danas je rehabilitovao komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića.
Time su mu vraćena građanska prava oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine. Na ovu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji ne postoji pravo žalbe, tako da je ona konačna.
Kada je sud izrekao preusudu, sudnicom se prolomio gromki aplauz, a među onima koji su na ovakav način pozdravili presudu bili su lider SRS Vojislav Šešelj, princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i članovi brojnih udruženja. Među prisutnima bile su i Žene u crnom, javlja izveštač Kurira iz Palate pravde.
Ispred zgrade suda u Savskoj okupio se veliki broj pristalica, ali i protivnika rehabilitacije između kojih je došlo do verbalnog sukoba. Između te dve grupe stoji policija koja sprečava da dođe i do međusobnog fizičkog obračuna.
Nakon što su se okupljeni gotovo razišli, pojavio se muškarac koji je uzvikivao: "Šta hoćete? Jel hoćete da se pobijemo? Da opet padne srpska krv?". Nakon toga je, gotovo nervno rastrojen, pocepao majicu sa sebe. Policija ga je sprečila da uđe u sukob s nekim od građana.
Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga.
Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrnhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu."Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim", rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.
Podsetimo, predlogom za rehabilitaciju traženo je poništavanje presude od 17. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem i oduzeta mu građanska prava. Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Pošto je ovaj postupak jednostranački, pravo žalbe postoji samo u slučaju da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen. Tokom ovog višegodišnjeg postupka, koji je izuzetno skretao pažnju javnosti i bio medijski propraćen, sud je saslušao desetine svedoka, mahom istoričara, preslušao audio snimke sa suđenja i prikupio drugu dokumentaciju.
Ovo je inače jednostrani postupak i nema druge - suprotstavljene strane, ali ga je poslednje godine, sa obrazloženjem "javnog interesa" pratilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Predlogu za rehabilitaciju koji je podneo Vojislav Mihailović pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude Mihailović je streljan u Beogradu.
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju. Mihailović inače nema grobno mesto. U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
