Među njima je i Stefan Popović (29), Australijanac srpskog porekla koji radi kao novinar na državnoj televiziji u ovoj dalekoj zemlji.
- U našoj parohiji Geelong u crkvi Svetog Nikole na Badnje veče bilo je oko 200 ljudi, na Božić oko 300. Većina Srba ovde slavi Božić uz poštovanje svih običaja i tradicije. To znači da se česnica i badnjak podrazumevaju. S tim što je naš badnjak zelen jer nam je ovde leto - priča Stefan po povratku sa liturgije.
Kako kaže, prijatelji Australijanci jedva čekaju srpski Božić i uvek su im dobrodošli gosti.
- Oni su oduševljeni našom hranom koja ne može da se poredi po ukusu ikvalitetu sa njihovom. Gde mi imamo prase na ražnju, oni serviraju šunku na tanjiru. Ne znaju šta će pre da probaju. Obožavaju pečeno prase, domaću supu, sarmu i naravno rakiju. O domaćim kolačima i tortama da ne govorim.
Drug iz Australije mi je rekao da ovako dobronije jeo od kad smo ga zvali za Uskrs - sa osmehom priča Popović a kao glavnu razliku u slavljenju Božića kod Srba i Australijanaca navodi:
- Mi slavimo Božić i rođenje Isusa Hrista i glavni fokus nam je naokup familije. Australijancima je fokus na Deda Mrazu koji deli poklone deci i skoro da večina zaboravi da se tog dana slavi rođenje Hrista.
Na pitanje kako se podnosi kuvana rakija na velikim temperaturama kaže:
- Sinoć je bilo 30 stepeni. Nisam primetio da je bilo kome smetala kombinacija visoke temperature i vruće rakije, ali nekoliko njih je, posle par čašica osetilo vrtoglavicu. Mada mislim da je to bilo manje zbog vrućine - priča Stefan koji se posebno obradovao kada je iz česnice izvukao novčić.
Spreman da se preseli u Srbiju
Stefan Popović, Australijanac srpskog porekla, koji je samo jednim tekstom o razlozima zbog kojih treba posetiti Srbijiu na popularnom blogu "The Daily Male" zapalio čitav internet i pokazao kako i koliko može da se voli domovina svojih predaka.
Stefan je diplomirani žurnalista, radi kao TV voditelj na državnoj televiziji u Australiji,mama mu je sa Kosova, a tata iz Niša, navija za Crvenu Zvezdu, rođenje u Australiji i voli svaki pedalj naše zemlje. Toliko, da bi bio spreman da se doseli u Srbiju. Samo da nađe adekvatan posao.
Kaže da mu ne treba mnogo para. Tek toliko da može normalno da živi. Pravi planove za dokumentarni film o Srbiji i srpskim manastirima.
