To je civilizacijska i demokratska tekovina, to nije samo formalna obaveza koja proizilazi iz Terezinske deklaracije od 2009. godine, to je znak solidarnosti sa pripadnicima jevrejskog naroda koji su uz srpski, ruski, poljski i romski narod bili najveće žrtve Drugog svetskog rata, rekao je zamenik šefa poslanika SNS Aleksandar Martinović.
Martinović je istakao da nema sumnje da je jevrejski narod preživeo velike patnje širom Evrope, pa i u Srbiji, ali da ne može da se složi da je srpski narod na bilo koji način učestvovao u holokaustu nad Jevrejima u Srbiji, odnosno ono što se između 1941. i 1945. zvalo Srbijom. Pošto su pojedini poslanici tokom rasprave pomenuli i proces rehabilitacije Milana Nedića, Martinović je rekao da je to tema za sud, koji će da odluči da li postoje uslovi za to ili ne, te da to pitanje ne potenciraju u Skupštini Srbije. Možete zamisliti šta bi ostalo od srpskog naroda da se on nije prihvatio te nezahvalne uloge, rekao je Martinović.
Poslanik SPS Neđo Jovanović rekao je da socijalisti traže da se hitno pristupi izmenama Zakona o rehabilitaciji, kako bi se srpečila sa jedne strane reinkarnacija zla, ali i povampirenje prošlosti u najgorem mogućem smislu reči, a to je vraćanjem ideja fašizma, rasizma, semitizma.
Poslanik SDPS Meho Omerović rekao je da će se eventualnim rehabilitovanjem Nedića postići šizofrena situacija, s obzirom na predloženi zakon. Ako sud odluči, u šta ne verujem, da rehabilituje Nedića, mi bismo se zaista našli u paradoksalnoj situaciji - da Agencija za restituciju rešava zahteve i za vraćanje imovine Nedića i njegovim potomcima, ali i za vraćanje imovine Jevreja nasilno oduzete njegovim potpisom, rekao je Omerović. Omerović je naveo i da bi se da nema tog zakona ignorisala prava Jevreja na povraćaj imovine, što bi se moglo tumačiti kao istorijski revizionizam kojim se pokušavaju rehabilitovati i neki kvinslizi.
Petar Petrović iz Jedinstvene Srbije je tokom rasprave naveo da je do sada preko 80 odsto imovine jevrejskim naslednicima, čiji su preci bili žrtve Holokausta, vraćeno na meterijalni ili novčani način i da je otprilike nekih nepunih 20 odsto te imovine sada u opticaju. On je mišljenja da je i ranije trebalo doneti taj istorijski zakon, što je stav i opozicione SDS, koja je najavila podršku predloženim rešenjima. Predloženi zakon će, prema njihovom mišljenju, doprineti podizanju ugleda Srbije. Poslanici DS su takođe najavili podršku tom zakonu, ističući da se njegovim donošenjem neće otkloniti sve posledice, ali da će one biti ublažene.
Cilj donošenja zakona, kako je rečeno, jeste da se stvore uslovi za otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta na teritoriji Srbije koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je da se u toku primene Zakona o restituciji uvidelo da takozvanu aktivnu legitimaciju, odnosno pravo da podnosi zahteve, nije iskorišćeno, jer nema preživelih koji bi tražili imovinu pripadnika Jevrejske zajednice.
Uz napomenu da je preko 80 odsto pripadnika te zajednice nestalo tokom Drugog svetskog rata, Backović je rekao da elementarni principi pravičnosti nalažu da se time bavimo, kao i međunarodne obaveze
Poslanici Skupštine Srbije danas su počeli raspravu o nekoliko zakona iz oblasti pravosuđa, o dva sporazuma koja se tiču odbrane i o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Predlogom zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika uređuje se postupak vraćanja imovine pripadnicima jevrejske zajednice koji nemaju pravne naslednike i organizacijama koje su u vreme kada im je oduzeta imovina bile u funkciji jevrejske zajednice.
Prema predlogu zakona, zahtev za vraćanje imovine podnosiće jevrejska opština, a postupak vraćanja imovine poverava se Agenciji za restituciju, koja u roku od šest meseci mora da donese rešenje po podnetom zahtevu.
Ako se zahtev usvoji, imovina osobe koja nema naslednika prenosi se u svojinu jevrejske opštine.
Za sprovođenje ovog zakona biće obezbeđena sredstva u budžetu Srbije počev od 2017. godine, a opredeljeno je 950.000 evra na nivou kalendarske godine na period od 25 godina.
"Ovakvo zakonsko rešenje je usvojeno imajući u vidu sproveden Holokaust i posebno težak položaj pripadnika Jevrejske zajednice u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata zbog strahota Holokausta kada su žrtve pretrpele fizičke i emocionalne traume bez presedana", navodi se u obrazloženju zakona.
Poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima i Zakona o utvrđenju sudova, koje je podnela Vlada.
Na dnevnom redu su i predlozi odluka o prestanku funkcije javnim tužiocima, o prestanku funkcije tužioca u tužilaštvu posebne nadležnosti i o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, kao i o razrešenju funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu.
Skupština će raspravljati i o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji je podneo Visoki savet sudstva i o predlogu odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz redova javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, koji je podneo Odbor za pravosudje, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, kao i šest predloga odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koje je podneo Visoki savet sudstva.
Na dnevnom redu su i dva predloga zakona o potvrdjivanju međunarodnih sporazuma koji se tiču odbrane - o saradnji Srbije i NATO-a u oblasti logističke podrške i o saradnji Srbije i Mjanmarske Unije u oblasti odbrane.
(Agencije)
