Prijatelji u Srbiji obavestili su me o najnovijem udaru na slobodu štampe. Adria Media Group, u čijem su vlasništvu i Newsweek Srbija i tabloid Kurir, nedavno je objavila rezultate proistekle iz istraživanja korupcije, naročito one unutar gradske vlasti u Beogradu. Odgovor provladinih medija bio je nemilosrdan, a sastojao se u objavljivanju kućnih adresa članova porodice Aleksandra Rodića, vlasnika Adria Media Group, uz provokativnu opasku: „ako gospodin Rodić preživi, Srbija neće“.
Potom je Aleksandar Rodić, koga lično ne poznajem, odgovorio otvorenim pismom koje je objavljeno u Kuriru. Saosećam s Rodićem, iako nisam u poziciji da branim njega lično ili navode objavljene u izdanjima čiji je vlasnik. Naprosto, ne znam da li su tekstovi o korupciji objavljeni u njegovim medijima istiniti ili lažni – o tome bi trebalo da odlučuje sud, ukoliko postoji dovoljno dokaza da se protiv bilo koga podnese optužnica. Međutim, ipak želim da stanem u odbranu slobode govora koja nigde na Balkanu još uvek nije valjano uspostavljena.
Urednici i novinari često mi saopštavaju kako su podvrgnuti neposrednom ili posrednom pritisku koji na njih vrše vladini zvaničnici koji imaju moć da uskraćuju reklamiranje u medijima svojih neistomišljenika. U još uvek malim balkanskim ekonomijama ovakvo postupanje podrazumeva ozbiljnu pretnju. Pretnja je i podsticanje nasilja protiv novinara i urednika, a s njim se isuviše često suočavamo. Države na Balkanu i dalje oskudevaju u vladinim zvaničnicima koji su spremni da dignu svoj glas u odbranu slobode štampe, čak i kada se možda ne slažu s navodima objavljenim u štampi. Oni umesto toga za iznete žestoke argumente okrivljuju neprofesionalnost novinara ili tvrde kako iza tih navoda stoje protivnici samih tih zvaničnika. Bila bi to jedna nova praksa kada bismo predsednike vlada čuli da reaguju tako što će reći da će svi navodi biti podrobno ispitani i da će se ispitati odgovornost ma do koga ona vodila.
To je ono što su demonstranti u Rumuniji zahtevali kada su ove sedmice srušili tamošnju vladu. Verujem da to žele i građani Srbije. To i većina Amerikanaca očekuje i u svojoj zemlji i u prijateljskim inostranim demokratijama. Rastužuje me kada se umesto iskrenih odgovora na pitanja koja mediji postavljaju ti isti mediji kritikuju, kao što su nedavno to činili republikanski kandidati za predsednika SAD.
Evropljani nisu ništa manje zahtevni kada je reč o slobodi štampe. Ukoliko Srbija želi da postane članica Evropske unije, ona mora da poštuje najčuvenije geslo koje Volter nikada nije izrekao: „Ne slažem se s onim što kažete, ali ću do smrti braniti vaše pravo da to kažete. “Odnosno, mora da poštuje bar ovo geslo koje Volter jeste izrekao: „Tobožnje pravo na netoleranciju je apsurdno i varvarsko. To je pravo koje ima tigar; ne, reč je o nečemu još gorem, jer tigrovi rastržu kako bi došli do hrane, dok mi jedni druge deremo zbog pasusa.“
