Umesto što raspravljamo o tome da li se svetska ekonomija oporavlja, možda bi trebalo da drugačije posmatramo stvari. Ona se menja. Njeno novo stanje može doneti bolji životni standard, ali i više nesigurnosti i mnogima će biti teže da se u tome snađu.Razmislite o ovome. Obim industrijske proizvodnje opada širom sveta. Isto važi za globalnu trgovinu. Tržišta u usponu i cene robe beleže pad. Ipak, akcije na tržištima razvijenih zemalja dobro se drže (čak i nakon teške nedelje), a sektor usluga doživljava procvat. Širom sveta, novac je i dalje jeftin jer centralne banke ostaju posvećene labavoj monetarnoj politici, dok su nominalne kamatne stope oko nulte vrednosti, a neke banke kupuju obveznice kako bi umanjile njihove prinose.Gledano šire od ovih makrotrendova, menjaju se ustaljeni obrasci rada i odnosa između poslodavaca i zaposlenih. Ono što je počelo od šačice poslodavaca koji su raskrstili sa tradicionalnim penzionim modelom zasnovanim na godinama staža i visini zarade (defined benefit - DB), koji ih je ranije obavezivao da zaposlenima obezbede primanja kada se penzionišu i preuzmu na sebe rizik od tržišnog pada, preraslo je u pravu stihiju.Sada je na zaposlenima da sami donose investicione odluke i snose rizik, preko penzija zasnovanih na definisanom doprinosu (defined contribution - DC), bez pomoći svojih poslodavaca.Pomodne reči danas su „ekonomija deljenja“, dok „Uber“, „Bazfid“ (BuzzFeed) i njima slične kompanije grabe i poslednji neiskorišćeni resurs, i „ekonomija gaža“, budući da karijeru sada čini niz ugovora o privremenim i povremenim poslovima.Šta se zapravo dešava? Konsultantska kuća „Indipendent stratedži“ (Independent Strategy), sa sedištem u Londonu, sugeriše da je disruptivna tehnologija ono što povezuje većinu ili sve ove elemente. Kvalitet proizvoda je sve bolji dok cene istovremeno padaju. Čak i pre robota, inovacije su dovele do smanjenja radne snage koja je neophodna u industrijskoj proizvodnji. Sada tehnologija zadaje udarac i bolje plaćenim radnim pozicijama tako što omogućava usluge „deljenja“ koje smanjuju neiskorišćene kapacitete i potrebu za svežom proizvodnjom. Manje slobodnih stanova, nekorišćenih automobila i tako dalje, znači manje rada.Ovo je loše za privrede koje se oslanjaju na industrijsku proizvodnju, kojima je jeftina radna snaga ključna prednost, kao što je Kina - koja se trudi da pređe na ekonomiju koja se više oslanja na sektor usluga. Preterano ulaganje Kine u robu, pospešeno kreditima, za kojim je usledilo usporavanje, pogoršava ovaj trend.Ovo je zastrašujući scenario za one koji se oslanjaju na snabdevanje industrijskim sirovinama. Što je većina tržišta u usponu, sa izuzetkom Indije (koja nije slučajno ostvarila bolje rezultate od drugih tokom nagle prodaje na tržištima u usponu u poslednjih pet godina).U međuvremenu, tehnologija omogućava ekonomiju usluga. Uopšteno govoreći, usluge nisu organizovane kao kompanije kotirane na berzi. Advokati, doktori i konsultanti nude svoje usluge u sklopu različitih struktura. Budući manje i efikasnije organizacije, one eliminišu neiskorišćene kapacitete, ali je uobičajeno da profit koji ostvaruju tehnološke grupacije deli mala grupa osnivača. Ovo uzrokuje nejednakost i - s obzirom na to da bogati obično troše manji deo svojih prihoda od siromašnih - negativno se odražava na potrošnju. Manje kompanije nisu razvile tako opsežan sistem beneficija ili doživotne veze sa zaposlenima koje su karakteristične za stare industrijske gigante.Zbog toga Latfi Sidiki (Lutfey Siddiqi), čelnik mreže znanja UBS, kaže da tehnologija stvara probleme, ona izmešta poslove, produbljuje nejednakost i uništava penzije.Monetarna politika pogoršava problem za penzije. Bodrenjem akcija, ona podiže cene aktive penzionih fondova, ali snižavanjem prinosa dovodi do poskupljivanja duga. Da bi osigurali prihod za penzionere, penzioni fondovi moraju kupovati obveznice - što je niži prinos, više obveznica moraju da kupe.Tako se desilo da šačica odustajanja od penzionog modela DB - do koga je doveo dugoročni pad prinosa na obveznice - preraste u stihiju. Prema Aminu Radžanu (Amin Rajan), čelniku nezavisnog centra za predviđanja „Kriejt riserč“ (Create-Research) u Londonu, pre 10 godina samo 12 odsto novopridošlica u britanske kompanije nije imalo pravo na penzioni plan DB. Danas - 74 odsto.Nasuprot penzionim planovima DB, koji koriste raspoloživi novac za dugoročne nelikvidne investicije kao što je infrastruktura, planovi DC su ograničeni na aktivu kao što su akcije i obveznice kojima se može trgovati. U privredi koja se prevashodno oslanja na sektor usluga, takve aktive ima manje.Ovo dodatno poskupljuje takve klase sredstava. Za sada, kvantitativno popuštanje jedan je od faktora koji gura novac u potpuno pogrešnom pravcu, što dodatno otežava prelazak na novu ekonomiju.„Indipendent stratedži“ kaže da nije lako stvoriti novac „od niza pitanja, a ne odgovora“ u „haotičnoj i nepredvidivoj situaciji“.Na duži rok, Sidiki ukazuje na potrebu za više aktive u koju se može uložiti. Tržištima u usponu je potrebna dodatna i bolja infrastruktura - bolja sanitarna i internet mreža i putevi. Pojedinačni investitori moraju imati mogućnost da ulože u takve stvari. Obveznice za mala preduzeća finansirale bi novu ekonomiju usluga, a njen rast bi se prelio u dugoročnu sigurnost štediša - i osujetio stvaranje špekulativnog mehura.Takve reforme su teške, teško razumljive, uvek se mogu ostaviti za sutra. Finansijskom sistemu su očajnički potrebni novi instrumenti za ekonomiju usluga, ali to bi moglo potrajati.John Authers
