INTERVJU NEDELJE ALEKSANDAR VULIN: Pregovori s Vučićem nisu dobri po Prištinu

Pregovori o Kosovu ulaze u završnicu, a Priština u ovoj fazi i ne krije nervozu. Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin kaže da očekuje nastavak provokacija s prištinske strane i smatra da je kompromisno rešenje razgraničenje i zaustavljanje širenja „velike Albanije“.

- Očekujem da će Priština nastaviti s provokacijama i pokušajima da se dijalog prekine. Oni znaju da pregovori s Vučićem nisu dobri po njih. Briselski sporazum ne radi za njih, a to teško prihvataju - kaže Vulin u intervjuu nedelje za Kurir.

Šta je za Srbiju prihvatljivo, kompromisno rešenje? - Moj stav je da nam je potrebno razgraničenje i zaustavljanje širenja „velike Albanije“.

Podržavate li ideju o raspisivanju referenduma na kojem bi se građani izjasnili o predlogu za rešenje KiM? - Predsednik Vučić je hrabar čovek koji se ne krije. Izaći pred naciju sa stavom o kome treba da se izjasni čin je političke i lične hrabrosti. Da hoće da se krije, imao bi i Skupštinu i Vladu na koje bi mogao da prebaci odgovornost, ali on nije takav. Podržaću ga jer znam da nema nikoga ko bi se kao on borio za položaj Srba i interese Srbije.

Kako to da ni šest meseci posle ubistva Olivera Ivanovića istraga prištinskih vlasti nema rezultat?

- Prištini, a i mnogim činiocima međunarodne zajednice, odgovara da se ne dođe do rešenja. Ovako se uvek lako mogu optužiti Srbi, izvršiti pokušaj smene Srba u KPS sever jer nisu rešili slučaj i puštati laži i poluistine.

Verujete li da će taj slučaj biti rešen? - Nikome kao Srbiji nije stalo da se zločin razreši i krivci kazne. Voleo bih da imamo punu kontrolu koja bi nam omogućila da razrešimo zločin, ali nemamo i zato su naše mogućnosti sužene. Nećemo prestati da tragamo i bez podrške Prištine i međunarodne zajednice.

Opozicija vas često kritikuje, neki su tražili i vašu smenu... Šta im poručujete? - Normalno je da opozicija traži smenu članova Vlade, to je princip i pravo koje poštujem, ali ipak o tome odlučuju birači. Ne ambasadori ili strane službe.

Šta može da se uradi da se poboljša standard vojnika? Činjenica je da vojnici napuštaju redove VS... - Napuštaju, ali manje nego ranijih godina, što nije nikakva uteha. Kada jedan vojnik ode, ja sam nezadovoljan i daću sve od sebe da i on ostane. Sličan problem imaju sve vojske u zemljama koje se ubrzano razvijaju. Nijedna vojska ne može da se nosi sa visinom zarada u privatnom sektoru kada je ekonomija uspešna. Ljudi se opredele za veću platu s manje obaveza i odgovornosti.

Kako ih zadržati? - Da bismo poboljšali položaj pripadnika vojske, potrebna je politika, ne samo jedno ministarstvo. Imamo dve grupe faktora s kojima se borimo - jedni su ekonomski, a drugi su deo odnosa društva prema vojsci. Povećali smo plate, dnevnice, uveli solidarnu pomoć za rođenje deteta, za godinu dana rešili smo stambeno pitanje za oko 700 pripadnika, počinjemo i stambenu izgradnju za naše pripadnike i penzionere pod uslovima povoljnijim od tržišnih. Vojno zdravstvo je veoma napredno i na usluzi našim pripadnicima, s Ministarstvom za lokalnu samoupravu, koje je razumelo da je vojnički poziv specifičan, omogućili smo da naša deca mogu da konkurišu za vrtiće po posebnim uslovima, s velikim brojem visokih škola sklopili smo ugovore o stipendiranju dece pripadnika vojske. Nabavlja se najsavremenije oružje, naši pripadnici imaju bolje uslove za rad, po naređenju vrhovnog komandanta svaki aktivni vojnik ima dva kompleta uniforme, nove čizme. Omogućili smo vojnicima po ugovoru da ostanu u sastavu vojske do penzije, predavačima, naučnim istraživačima, lekarima omogućili smo da ostanu na svojim radnim mestima do 65. godine, kao i njihove kolege u civilstvu. Nije manje važna ni promena odnosa prema vojsci, naši ratnici se poštuju, njihove zasluge se vrednuju, a ratni komandanti se ne teraju iz vojske. Samo objedinjenom akcijom ćemo popraviti stanje. Vojska se planski i namerno rušila od 2000. do 2012. Na nama je da sada ispravljamo i popravljamo.

Mnogo se govori o nabavci nove opreme za VS, pominju se S-300, „migovi“, helikopteri... Šta ćemo tačno dobiti i kada? - O tome se ne priča u medijima. Znaćete na vreme. Budite sigurni da pažljivo biramo i da smo spremni da branimo Srbiju i Srbe gde god da žive.

Je li tajna za koga ste navijali na Svetskom prvenstvu nakon što je Srbija ispala iz daljeg takmičenja? - Za Rusiju. Veoma mi je žao što su nesrećno ispali iz daljeg takmičenja, zaslužili su više. Oni su za mene najprijatnije iznenađenje prvenstva. Baš kao što su Srbija i Brazil bili neprijatna iznenađenja.

Kako vam se čine hrvatski ispadi tokom proslave fudbalskih uspeha? Bio je tu kontroverzni Tompson...

- Po čemu je to Tompson kontroverzan? Nije on kontroverzan, on je vrlo jasan, on je ustaški pevač, čovek koji živi od mržnje prema Srbima i, nažalost, u Hrvatskoj nije jedini. Proslava hrvatskih fudbalera je pokazala da oni, i kada igraju sa Argentinom ili Engleskom, i dalje igraju protiv Srbije i da misle da je svaki njihov uspeh prilika da pokažu koliko mrze Srbe. Zamislite da su naši fudbaleri pevali pesme u kojima se vređaju Hrvati nakon pobede nad Kostarikom, cela Srbija bi ih osudila. U Hrvatskoj, nažalost, napadi na Srbiju se podrazumevaju, pa makar igrali protiv Nigerije. Tužna slika mladih ljudi koji se ne stide francetićevih ustaša i pevaju o koljaču Maksu Luburiću.

Iz Vojnog sindikata su vas optužili da ste angažovali vojno osoblje za proslavu jubileja vaše stranke. Šta odgovarate na to? - VU „Dedinje“ je samodohodovna ustanova koja ne dobija novac iz budžeta, za platu se bori na tržištu i u njoj nisu zaposlena vojna lica. U vreme vlasti DOS plate su im kasnile i bili su svesno zanemarivani. Nisu bili angažovani za potrebe vojske, već su se plaćale usluge privatnika. Mnogi pripadnici vojske, ali i svi drugi građani, slave rođendane, svečanosti preduzeća, venčavaju se u VU „Dedinje“, čiji objekti nisu ni zatvorenog ni poluzatvorenog tipa, već su svima na raspolaganju. Ko god može, neka svrati u „Knežev lad“ ili u restoran u Domu vojske na odličan pasulj i neka, kada god mogu, za svoje proslave iznajme usluge VU „Dedinje“, biće zadovoljni. Gde god se ja budem pitao, unajmljivaće se državna preduzeća i plaćaće im se usluge, baš kao što ću se uvek truditi da kupujem domaću robu i pomažem domaće preduzetnike.

Odnos sa predsednikom Srbije VUČIĆU NE TREBA ODBRANA

Kako odgovarate na komentare da vi oštrije i glasnije branite Vučića nego što to čine njegovi najbliži saradnici iz SNS? - Vučiću nije potrebna odbrana, on se sam uspešno nosi sa svim napadima. Govorim ono što mislim i borim se za ono u šta verujem. Za to me kritikuju oni koji ne razumeju ni šta je lojalnost ni šta je vernost zajedničkoj borbi. Nikada neću dopustiti da se čovek s kojim delim uverenja i borbu napada bez mog odgovora. Nisam od onih koji se sklanjaju iz borbe i plaše da će biti povređeni.

Nema nameru da se menja KAKO NIKOM NIJE SMETALA UNIFORMA NA ŠUTANOVCU I TADIĆU

Zašto nosite uniformu kada obilazite vojsku? - Kada se nema šta drugo napasti, onda se priča o onome što sam obukao. Podsetiću vas da se raspravljalo i o odelima i boji košulje koju nosim. Uvek sam nosio takvu odeću, i kao direktor kancelarije i kao ministar za socijalnu zaštitu, kad god sam bio na terenu. Tako je i danas, praktično i primereno. Nemam nameru da se menjam. Zanimljivo da nikome nije smetala uniforma na Šutanovcu i Tadiću.

Razgovarao Boban Karović/Foto: Stefan Jokić