Politički analitičar iz Prištine Ramuš Tahiri za ‘Zašto?’ objašnjava posledice odluke kosovske vlade o uvođenju carinske stope od 100 odsto na robe iz Srbije i BiH, te kakve političke rezultate vlasti žele postići s merom čije je povlačenje tražila i Evropska unija.
"To je politička mera sa ekonomskim posledicama. One se sada ne osećaju u strukturi proizvoda koji se prodaju na Kosovu zbog zaliha i rezervi. Verovatno će se osećati u delovima sa srpskim stanovništvom zato što se tamo sve -- od vode, ulja, šećera i brašna -- uzima ili dobija od Srbije. Ova mera ne može biti efikasna na duži rok, niti je popularna, i ne koristi ekonomskoj politici Kosova jer Kosovo nema neki cilj sa cenama, niti ima cilj da zaštiti određeni proizvod jer se ne radi o tome.
Vlada Kosova donošenjem ove odluke jasno je naznačila da je to politička odluka i nema nikakve ekonomske analize o tome da li Kosovo dobija ili gubi.
Mi imamo odmah povećanje cena hleba zbog brašna koje se uglavnom dobija iz Srbije, a kod ostalih proizvoda se to ne oseća. Ali, verovatno će se osećati kod lekova jer ih dobijamo iz BiH i iz Srbije.
Međutim, kosovska vlada prvi put može nešto učini naspram Srbije a da joj niko ne može ništa zbog toga što je, tako reći, samostalna odluka i što ona kontroliše svoj teritorij u odnosu na Srbiju. Ali kako nema drugog načina da se jasno i glasno kaže da je ona tu, ona kaže da se može koristiti i ekonomskim merama u političke svrhe. Kosovo želi da dođe u žižu pitanja i želi da skrene pozornost na svoje probleme. Reagiranja na izjavu (šefice evropske diplomatije) Federike Mogerini jesu, ‘ne možete nam više ništa, viznu liberalizaciju nemamo, Interpol nemamo, UNESCO nemamo, na putu evropskih integracija zaostajemo za Srbijom, znači ne možete nam ništa i mi to koristimo kao sredstvo‘.
Verovatno ćemo sada imati konkretno uvlačenje Evropske zajednice po ovom pitanju i verovatno ćemo imati u briselskim razgovorima, barem Kosovo to očekuje, ravnopravniji status i podršku oko sproveđenja tih sporazuma sa Srbijom.
Briselski dijalog ima dva nivoa, jedan je tehnički koji se vodi na nivou vlade, a drugi je politički koji se vodi na nivou predsednika države, i ovaj politički teži sveobuhvatnom sporazumu, ili takoreći mirovnom sporazumu, između Kosova i Srbije. Međutim tu postoje suprotna ili oprečna stajališta u samom Kosovu i u samoj Srbiji. Ova mera, ovo povećanje carina na 100 odsto na sve srpske i bosanske proizvode, treba da utiče na to da se nekako skrene pažnja da se to reši etničkim razgraničenjem, korekcijom granica ili razgraničenjem.
Ako govorim o najboljem ili o najgorem scenariju nakon ove mere, najbolji scenario je da se postigne sporazum između Srbije i Kosova, da granice budu otvorene, da ne bude etničko razgraničenje, nego da prava Srba i Albanaca u jednoj i u drugoj državi budu takoreći jednaka, kao i da Evropska unija bude neki garant i da tu vladaju pravila koja vladaju za zemlje Evropske unije.
Najgori scenarij je da se sad situacija pogoršava, da dođe do nemira na Severu ili u ostalim enklavama ili opštinama gde živi srpsko stanovništvo, da se počnu slati humanitarni konvoji prema Srbima koji imaju nestašice, verovatno za mesec dana, osnovnih proizvoda, lekova i ostalog. Ako ne bude nekog mešanja sa strane od Sjedinjenih Država ili Evropske unije, verovatno će situacija biti pogoršana pa će se, govorim o najgorem scenariju, vratiti paralelne strukture Srbije, ne samo na Severu nego i u ostalim opštinama i, takoreći, doći će do samovoljnog etničkog razgraničenja.
Ako, ne daj Bože dođe do sukoba, onda će doći do preseljenja stanovništva i do etničke linije na Ibru. Na Balkanu, između Kosova i Srbije sve je moguće, nema racionalnosti i nema racionalne osnove.
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
