U eri opštih mišljenja i "pametovanja" po društvenim mrežama, čemu smo danas svi svedoci, retki su ljudi poput akademika i pesnika Matije Bećkovića. Sve je manje takvih koji s malo reči kažu toliko toga i gotovo uvek ostave sagovornika da se zamisli nad izrečenim. I nije važno šta je tema - Kosovo, Crna Gora, svetska politika, rijaliti program ili književnost - on ima kristalno jasan stav, koji se poštuje čak i kad se sagovornik ili čitalac s tim stavom ni najmanje ne slaže. A Bećkovićeve metafore, koje su nezaobilazne bile i u ovom intervjuu za Kurir, tu su da daju na težini i originalnosti.
Crna Gora stavila vas je nedavno na listu ljudi kojim je zabranjen ulaz u tu državu. Jeste li saznali šta je zapravo zvanični razlog za takav potez?
- Prvo su zabranili, a razlog će se naći naknadno. Nema potrebe da žure. Isplivaće sam. Svaki dan neki drugi. Nijedno priznanje koje sam dobio nije izazvalo toliku zavist. Ljudi se bune što je zabranjeno meni, a ne njima. Zavide mi i osećaju se oštećeni, jer veruju da sam to izdejstvovao preko veze i dobio preko reda. Ja ih tešim da budu strpljivi, a kako su krenuli - zabraniće svima.
Dok vi i ja o ovome razgovaramo, crnogorska vlast je saopštila da niste više na toj "crnoj listi".
- Ne znam da li mi je ta zabrana ukinuta za stalno ili privremeno... Samo za ovaj vikend ili za celu turističku sezonu.
Hoćete li ipak, uprkos eventualnoj zabrani, pokušavati da uđete u Crnu Goru?
- Ne bi mi bilo prvi put. Brana Petrović je pisao kako sam jednom preobučen u Šiptara ušao u Crnu Goru preko Bara. I da su me nosili na rukama i gostili nedelju dana, a prevaru otkrili i besneli tek kad sam otišao.
Da li će Srpska pravoslavna crkva (SPC) uspeti da sačuva imovinu u Crnoj Gori?
- Crkva ne može postati ako nije, ni prestati ako jeste. Crkva je spasla Crnu Goru, a Crkvu Amfilohije Radović.
Generalno, odnos Crne Gore prema Srbiji ocenjujete kao...?
- Dovoljno je ako kažemo da Vatikan nije priznao Kosovo, a Crna Gora jeste. Ne bih se začudio ako bi u trenutnom zanosu napisali neku junačku pesmu o boju Crnogoraca sa Srbima. Začudo da i pored vekovnog robovanja pod Srbima i borbe za slobodu protiv Srba takve pesme još nema.
Kako vam se čini trenutno stanje u vezi sa Kosovom?
- Ako bi se Srbija odrekla Kosova, odrekla bi se obraza i dala svima na znanje da će dati šta god ko od nje zatraži. Otišla bi na doboš i objavila totalnu likvidaciju.
Šta ste pomislili nedavno kad ste videli da su iz Amerike na neku proslavu na Kosovo došli nekadašnji američki lideri poput Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Veslija Klarka...?
- Pomislio sam kako bi bilo fer da tamo ostanu za stalno da glancaju svoje spomenike. Nema smisla da odu i ostave svoju braću samu, nezaštićenu i dezorijentisanu.
Oni su i odlikovani od tzv. kosovskog predsednika Hašima Tačija.
- Niko ne može reći da baš taj orden nisu zaslužili. Ni prigovoriti da Tači nije bio objektivan.
Gledate li skupštinska zasedanja?
- Je li to ono što traje po ceo dan? Ne pratim, ali ako bi se tamo nešto važno desilo - stiglo bi i do mojih ušiju.
Šta uopšte gledate na TV?
- Ne gledam, nego naslućujem, pretrčavam i premotavam daljinskim upravljačem.
I dalje su kod nas aktuelni rijaliti programi. Jeste li videli da je pokrenuta peticija za ukidanje takvog programa?
- I rijaliti će se, kao i Evropska unija, sam ugasiti, pa ćemo imati iluziju da smo ga ugasili peticijama.
Jeste li vi to pesimista kad je reč o budućnosti EU?
- Manji sam pesimista od EU.
Kako vidite aktuelne prilike u svetu?
- Srećom da već svako ima svoj svet. I u svačijem telefonu cvetaju ruže. Prilike u svetu su onakve kakve ko želi da budu i razlikuju se od telefona do telefona.
Da li Srbija treba više da računa na američkog predsednika Donalda Trampa ili na lidera Rusije Vladimira Putina?
- Pokazalo se da je zasad najmudrije i najsigurnije biti rusofil, ali sa američkim pasošem.
Da li vas zovu političke stranke da ih podržite javno?
- Trudio sam se da budem otvoren za ljude, a da ne vodim računa iz koje su stranke.
Zašto se nikada niste aktivnije uključili u politiku?
- Moje metafore su bile prejake za naše uslove. Žalostan položaj našeg naroda primoravao me je da ga hrabrim, a ne da mu dodajem nove jade na jade.
Ima akademika koji su poslednjih godina baš aktivni u politici, uspeli su čak i da za kratko vreme promene više stranaka i političara koje podržavaju... - Što ne bi malo eksperimentisali. A akademike kritikuju obavezno: i kad su aktivni i kad su pasivni.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) uskoro pokreće seriju razgovora o ključnim problemima države i društva. Da li ćete lično učestvovati?
- Nemam više vremena za suprotna mišljenja. Srbija samo leva ili samo desna može biti samo ako ostane sakata. Pedeset godina nije govorila ono što je mislila i istinu je skoro zaboravila. Sloboda ju je zatekla moralno razoružanu. Njene vrline samo što se nisu predale i na sve pristale, a njena najdublja uverenja zaljuljala su se pod najvećim iskušenjima. Ali nikad nije prestala da veruje da će se jednom odjutriti nad dušama i izvedriti nad mozgovima.
Šta su, po vama, ključni problemi društva?
- "Ključevi našeg doma nisu više u našim rukama", napisao je Branko Lazarević. Greše oni koji misle da zlo ne pokreće ništa, a solarna energija sve. Čini mi se da je Tesla rekao: "Kad bi se mržnja mogla pretvoriti u energiju, osvetljavala bi čitav svet."
Da li vam smeta nešto u radu SANU?
- Ne smeta mi ništa, ali sam u njoj ne bih li dočekao da kaže svoju reč kako je njen predsednik Slobodan Jovanović osuđen kao ratni zločinac, da je njen potpredsednik Milutin Milanković bio hapšen, da je akademik Vladimir Ćorović nestao pod još nerazjašnjenim okolnostima, žigosan i proskribovan, da je akademik Jovan Dučić decenije proveo pod ideološkim kamenjem, da je akademik Dragiša Vasić živ zapaljen u Jasenovcu, da je akademik Miloš Trivunac streljan, da je akademik Veselin Čajkanović izgnan s fakulteta, umro lišen nacionalne časti... I još toliko toga o onima koji nisu bili akademici, ali jesu žrtve i bezgrobnici. Da se konačno rehabilituje istina, a ne neka ličnost.
Kazali ste jednom da "čovek bez nade i nije pravi čovek". Čemu se vi nadate?
- Da ću za života imati sreće da vidim kako smo se osvestili, i kao narod i kao ljudi. Da nismo ostali adolescenti ma koliko imali godina. To što smo doživeli dokazuje da nismo bili dorasli svojoj sudbini. Pa nam se sve i oprašta i odbija na glupost, jer smo toliko naivni da niko ne bi propustio da nas ne iždžepari.
Na Tviteru se u jednom trenutku pojavio nalog s vašim imenom i prezimenom, veliku pažnju je privukao, ljudi su verovali da ste to vi lično dok se nije utvrdilo da je nalog ipak lažan. Zašto vas nema na društvenim mrežama i šta mislite o istim?
- Imam na Fejsbuku nekoliko profila kojima sam zadovoljan iako nemaju nikakve veze sa mnom. Neko ih pravi i vrlo je dobronameran, tako da s tim ne glavoboljim.
Jednom ste mi rekli da ćete konačno dati intervju vašoj ćerki Olji čim vas pozove u "Utisak nedelje", koji se tada nije emitovao... Evo, "Utisak" je opet na malim ekranima, možemo li vas očekivati uskoro kao gosta?
- Ići ću postepeno. Dogovorili smo se da se jedno vreme javljam kao gledalac i glasam za utiske, dok naučim da utišam televizor kako mi ne bi spuštala slušalicu.
Hoće li knjige i novine preživeti digitalnu eru?
- U digitalnoj eri su se već svi podavili. A knjige stoje tamo gde su stajale. Na početku i na kraju.
Šta biste danas prvo uradili da vam je 18 godina?
- Obrnuo bih broj 18 i sanjao da imam 81. A to još čekam.
Čuvena je vaša rečenica iz 1989. godine - "Kosovo je najskuplja srpska reč". Koja je srpska reč danas najskuplja?
- Jednom najskuplja - uvek najskuplja.
O doživotnom predsedniku SFRJ Narod još ne zna ko je bio Tito
Zašto su Srbi još toliko nostalgični za vremenom kad je na vlasti bio Josip Broz Tito?
- Kako ne bi bili nostalgični kad je prvi put istoriji njima suvereno vladao neko za koga još pouzdano ne znaju ni kako se zvao, ni ko ga je poslao, ni odakle je došao, pod kojim smo pola veka - kako bi rekla Milada Pajlova - okajavali svoju narodnost. Zato nije čudno što Srbija i danas više izdvaja za Kuću cveća nego za Oplenac.
Patriotizam, šta to beše
Moj narod, pod uslovom da ga imam Šta je za vas danas patriotizam? Kako ga definišete? - Da smeš u svojoj zemlji da nosiš svoju zastavu, a da to nikom ne smeta i ne izaziva nikakvu pometnju i ničije zle slutnje. Što rekao Kafka: "Moj narod, pod uslovom da ga imam."
Kurir.rs/ Boban Karović
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
