Željko Ražnatović Arkan je od mladosti radio za Saveznu službu državne bezbednosti. Nakon raspada SFRJ moguće da su ga preuzeli ili vojna, ili srpska tajna služba. On nije bio slobodan strelac kao što se pretpostavlja.
To za Kurir kaže hrvatski advokat Anto Nobilo, koji je kao tužilac u Hrvatskoj, pred sam početak rata u bivšoj Jugoslaviji, uhapsio Ražnatovića, kasnije šefa paravojne Srpske dobrovoljačke garde.
Čist slučaj
- Uhapsili smo ga u ranoj fazi pripreme za rat. Moram reći da su ga uhapsili policajci iz Dvora na Uni, inače srpske narodnosti. Bili su to klasični jugoslovenski milicajci. Luksuzni džip iz Beograda dva puta se lagano vozio oko stanice milicije. Putnici u džipu osmatrali su stanicu i klasični milicajci odmah su reagovali, pozvali svoju patrolu da ih zaustavi. Našli su im automatsko oružje, bombe i zatvorili ih. Dakle, čist slučaj. Niko nije znao da će Arkan tu proći. Naravno da su se naši u Zagrebu naknadno hvalili da su ih dugo pratili i tek onda uhapsili, ali ništa od toga - priča Nobilo i dodaje:
- U početku nismo imali ništa. Ali kako smo Arkanu zaplenili mini-automat „hekler i koh“, preko fabričkog broja smo utvrdili da je taj automat prodat Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova i bilo nam je jasno za koga on radi. Sa suđenja Arkanu i još dvojici ostalo mi je u sećanju da je Arkan bio dosta elokventan. Održao je relativno jak završni govor. Videlo se da je samopouzdan. Verovatno je imao informaciju da će ga savezne službe za koje je radio izvući. U svojoj odbrani on je tvrdio da je samo vozač „vojvode Bandića“. Taj vojvoda Bandić je bio čovek skromnih intelektualnih mogućnosti. Već malo stariji. Rekao bih, i predmet zafrkancije. Izmislio je da je vojvoda i sebe u to uverio. Arkan se držao uspravno kao vođa, a u odbrani mora biti vozač priglupog čoveka. Ja sam se zabavljao tako što sam svako pitanje Arkanu započinjao sa „vi kao vozač vojvode Bandića...“ Arkan je u sebi besneo, ali je to morao gutati.
Nobilo kaže i da je Arkan dao znatan doprinos standardu zatvorenika u Hrvatskoj.
- Naravno da su ga odmah posetili agenti tajnih službi Hrvatske. Pregovarali su, a on je tražio TV prijemnik u ćeliji i odobrili su mu. Nakon što je izašao, televizor je ostavio zatvorenicima u ćeliji, nakon čega su i drugima to isto morali dozvoliti - kaže on.
Slučaj Đureković
Ražnatović je, dodaje naš sagovornik, od mladosti radio za tajnu službu.
- Arkan je od mladosti radio za Saveznu službu državne bezbednosti, a nakon raspada SFRJ moguće da su ga preuzeli ili vojna, ili srpska služba. To ne znam tačno. On nije bio slobodan strelac, kao što se pretpostavlja. Vodio je paravojne jedinice koje su počinile razne zločine prema civilima i ratnim zarobljenicima. Ja sam se trudio da ga zadržim u zatvoru, ali su iza mojih leđa intervenisali iz ureda predsednika Hrvatske Tuđmana direktno kod sudije da ga puste iz pritvora. Da smo uspeli da ga zadržimo u pritvoru, moguće da bismo mu time napravili uslugu - navodi Nobilo.
Arkanovo ime se pominjalo, podsetimo, i u slučaju ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, koji je sumnjičen da je bio agent nemačke službe i da je radio na rušenju SFRJ, pa je jugoslovenska služba htela da ga kidnapuje, dovede u Jugoslaviju i sudi mu za špijunažu, ali se plan poremetio, te je likvidiran u Nemačkoj 1983. godine, što je navodno naručila tadašnja Služba državne bezbednosti... Nobilo je u ovom slučaju zastupao nekadašnjeg šefa hrvatske tajne službe Josipa Perkovića, koji je i osuđen za saučesništvo u ubistvu Đurekovića.
- Proučio sam Arkanov život kod odbrane Josipa Perkovića, poslednjeg šefa SDB Hrvatske i prvog šefa tajnih službi - civilne i kasnije vojne - u Republici Hrvatskoj. Suđenje je u režiji BND održano u Minhenu. Utvrdili smo da je Savezna služba angažovala Arkana, Gišku i druge tvrde momke sa beogradskog asfalta da odrade akciju „Đureković“. O tome sam napisao celu knjigu. Interesantno je da se Arkan spominje u jednom dopisu Josipa Perkovića Saveznoj SDB, jer je primio informacije da Arkan i ekipa pripremaju atentat na Tuđmana kod vraćanja Spomenika banu Jelačiću na glavni zagrebački trg 1990. godine - priča Nobilo.
MOĆ SEDME SILE
Treba dobiti i medijski rat
Za Nobila kažu da spada među advokate koji su među prvima shvatili moć medija. On se slaže s tom tvrdnjom:
- Još kod suđenja ustaškom ministru Andriji Artukoviću, gde sam bio tužilac, shvatio sam moć medija, ali i da se ja u kontaktu sa medijima nekako prirodno snalazim. Kasnije sam, kao branilac, video da država često koristi medije kako bi stvorila čvrstu javnu percepciju da je neko kriv i pre nego što suđenje počne. Slikovito rečeno, u takvoj situaciji vi počinjete pravosudnu utakmicu rezultatom 3:0 za protivnika. Smatrao sam da je u velikim slučajevima sa interesom javnosti, pored redovnog advokatskog posla na sudu, potrebno dobiti i medijski rat ako hoćeš da oslobodiš svog klijenta.
ZA STROGO SANKCIONISANJE
Uvesti princip „10.000 € i nema više ustaša“
Nobilo se godinama zalaže za visoke novčane kazne kao način da se stane na put ustaštvu u Hrvatskoj i da se ukinu svi simboli povezani sa zloglasnom NDH, poput pozdrava „Za dom spremni“.
- Treba se ugledati na Austriju. Tamo su za parolu „Za dom spremni“ i ostale ustaške oznake uveli prekršajnu kaznu od 10.000 evra. Rezultat je da su nestale ustaše sa Blajburga. Princip „10.000 evra i nema više ustaša“ treba uvesti i u Hrvatsku. Protivim se uvođenju „Za dom spremni“ u kazneni zakon i određivanje kazne zatvora. Nisu oni tako važni. Zatvor bi od njih stvarao „mučenike za hrvatsku stvar“. Sve je to danas puno prizemnije, jeftinije. Prekršajna kazna od 10.000 evra i rešili ste se tih komedijaša, koji na određene dane komemoracija i, kada znaju da će biti novinari i TV kamere, prave egzibicijske ustaške performanse - kaže on.
Sutra: O slučaju ubijen srpske porodice Zec, odnosu Tuđmana i Miloševića, „Oluji“...
DANAS VAM KURIR POKLANJA IKONU SASTAVLJENU IZ TRI DELA – TRIPTIH! U CENTRALNOM DELU NALAZI SE IKONA SVETOG NIKOLE
Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju, 19. decembra, slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Dan uoči slave Kurir vam poklanja ikonu sastavljenu iz tri dela – triptih – na kojoj se nalaze Bogorodica, Sveti Nikola u centralnom delu i Isus Hristos.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili. Svoj duhovni život počeo je kod svog strica u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom, krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude.
Živeo je u 4. veku u gradu Mira. Bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac. U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac. Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata po celom hrišćanskom svetu: na istoku i na zapadu. Zaštitnik je i državama Grčkoj, Rusiji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.
Boban Karović
NE PROPUSTITE
