NISMO POLOŽILI ORUŽJE 1999. NA KOSOVU! Krga za Kurir: Ni oni koji su nas bombardovali NISU MI TVRDILI da je Srbija poražena!

General u penziji Branko Krga je ceo svoj život posvetio vojsci - bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (2002-2005), načelnik Vojnoobaveštajne službe (1994-1997. i 1999-2001), radio je u diplomatskoj službi u Pragu i Moskvi, te kao savetnik ministra odbrane za politiku odbrane i međunarodnu vojnu saradnju... Nakon penzionisanja je godinama radio i kao profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost. Sada dane uglavnom provodi podno Avale, retko se oglašava u javnosti, iako pažljivo prati zbivanja u svetu, ali je ipak pristao da u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govori o svim važnim bezbednosnim pitanjima i izazovima, vojnoj neutralnosti Srbije, bombardovanju Jugoslavije 1999. godine...

Da li vam nedostaje vojska? Da li pratite zbivanja u Vojsci Srbije?

- Već je prošlo dosta vremena od mog odlaska iz vojske, tako da sam se odvikao od uniforme. Zbivanja u našoj vojsci pratim preko medija, a i u povremenim kontaktima s mlađim kolegama. Vidim da se neki aspekti kvaliteta vojske poboljšavaju, ali još uvek ima problema, što je i normalno. Kao i u moje vreme, i sada važi ocena da napredak ili zaostajanje vojske u najvećoj meri zavisi od države. Profesionalni pripadnici vojske nisu problem, oni su u stanju da na najbolji način iskoriste ono što im država omogući. Tu mislim, pre svega, na opremanje vojske savremenim naoružanjem i vojnom opremom, obuku na tim sredstvima i praktično korišćenje, kada i ako bude potrebno.

Odluka da budemo vojno neutralna zemlja je - dobra ili loša?

- Vojna neutralnost je naglašena u Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Donošenje takve rezolucije bilo je inspirisano događajima u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno najavom jednostranog proglašenja otcepljenja te pokrajine. U to vreme, a i sada, takvo opredeljenje je logična reakcija na događanja na Kosovu i Metohiji. To se odnosi, pre svega, na agresiju NATO na SR Jugoslaviju, kao i blagonaklonost većine zemalja toga saveza prema potezima Prištine u pravcu otcepljenja, što je u suprotnosti s Rezolucijom SB UON 1244 iz 1999. i Ustavom Republike Srbije iz 2006. A da li je odluka o tome da zemlja bude vojno neutralna dobra ili loša - pokazaće vreme. Čini se da je takva odluka bila iznuđena reakcija na mere koje su preduzimane protiv naše zemlje. Možda bi najbolje bilo da sve zemlje budu vojno neutralne i korektno sarađuju, jer bi tada verovatno bilo manje napetosti u svetu.

Mi često slušamo da se svetske sile na Balkanu bore za primat, da ovde imamo konstantnu borbu Rusije i Kine s jedne strane i Amerike i EU s druge. Jesu li takve tvrdnje realne?

- Takve tvrdnje su u velikom stepenu realne. Pored navedenih sila, treba računati i na delovanje islamskog faktora, kao i samostalno tradicionalno angažovanje Velike Britanije, naročito posle njenog napuštanja EU. Iako delovanje svih ovih vektora prema našem prostoru na prvi pogled izgleda kao problem, to i ne mora da bude tako. Mudrom i principijelnom politikom tu okolnost treba iskoristiti. To nije lako, ali je moguće, pod uslovom da na ključnim diplomatskim dužnostima imamo najbolje kadrove.

Kosovsko pitanje je i dalje nerešeno. Da li vas brine bezbednosna situacija na KiM?

- Bezbednosna situacija na KiM brine svakog odgovornog građanina Srbije. Trebalo bi da se za te probleme više zainteresuju i drugi, pre svega oni iz međunarodne zajednice koji su dobili mandat da brinu o miru i stabilnosti na tom prostoru. Međutim, vidimo da se stalno događaju pojave koje to narušavaju. Pre svega, to se odnosi na nedopustive pritiske, ugrožavanje slobode, života i imovine, kao i sprečavanje povratka srpskog stanovništva. Zatim, tu su mere koje su nedozvoljene po Rezoluciji 1244, kao što je praktično stvaranje vojske Kosova, uz istovremenu opstrukciju povratka predviđenog broja delova naših oružanih snaga na prostor pokrajine. U poslednje vreme, pored nerealizovanih odredaba raznih usvojenih dokumenata, zabrinjava posebno i to što se sve više manifestuju mere u pravcu ujedinjenja KiM i Albanije. I pored ovih i drugih nepovoljnih pojava, Srbija ima mogućnost da se dodatnim merama izbori za rešenje koje bi bilo u interesu Srba, ali i drugih građana pokrajine. Da bi se to dogodilo, bilo bi dobro da se primeni integralni pristup u rešavanju te krize, što podrazumeva da se po jedinstvenim planu, pored politike i diplomatije, u većoj meri nego do sada angažuju i drugi činioci, kao što su: ekonomija, kultura, nauka, crkva, mediji, elementi sistema nacionalne bezbednosti, nevladin sektor i dr.

Da li je srpska vojska 1999. kapitulirala na Kosmetu?

- Razgovarati o kategorijama pobede i poraza u ratu kakav je bio 1999. godine pomalo je neumesno. Ipak, možda bi bilo najbolje da se ovo pitanje postavi komandantima jedinica koje su se legitimno borile za odbranu KiM i cele SR Jugoslavije. Sigurno je da nijedan od njih ne bi rekao da je njegova jedinica položila oružje. Kako onda može da se tvrdi da je naša vojska poražena? Šta bi se dogodilo da je rat nastavljen, s obzirom na odnos snaga, ali i našu rešenost da se branimo, to zaslužuje posebnu detaljnu analizu. Osnovna ideja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 bila je da se rat dogovoreno prekine, što se i dogodilo. Za vreme višednevnih pregovora u Kumanovu, kao i posle tog nesrećnog rata, imao sam, po osnovu dužnosti koje sam obavljao, brojne zvanične kontakte s predstavnicima stranih zemalja, od kojih su neke učestvovale u agresiji, i nijedan od njih nije rekao da smo mi poraženi. Ali, nažalost, u Srbiji ima takvih, istina malobrojnih, koji uporno tvrde da je "Srbija izazvala i izgubila četiri rata". Zašto to rade, to samo oni mogu da objasne, a većina ljudi zna da je to ružno, ako ni zbog čega drugog, onda zato što to prosto nije istina.

Da li mislite da je moglo da se izbegne NATO bombardovanje Jugoslavije 1999? Čega se danas prvo setite kad pomislite na to vreme?

- S naše strane učinjeno je mnogo toga da ne dođe do rata. Istovremeno, sa strane onih koji su izvršili agresiju preduzeto je još više poteza da do rata dođe. Nažalost, mi nismo uspeli i to je ono čega se s tugom prisećam kad pomislim na to vreme. Bio sam tada na čelu Vojnoobaveštajne službe i, pored praćenja aktivnosti snaga koje su se pripremale za agresiju, veliki deo kapaciteta službe bio je usmeren na odvraćanje od agresije. Očigledno je da su oni koji su predvodili pripreme za agresiju imali interes da do rata dođe. Da nije bilo takvog raspoloženja, rat je lako mogao da se izbegne.

Kako vam danas izgleda trenutno bezbednosno stanje u svetu?

- Veliki broj građana se interesuje za stanje bezbednosti u našoj zemlji, a i u svetu, jer to utiče na život svih nas. Analiza bezbednosne situacije u svetu pokazuje da ima više nepovoljnih, ali i pozitivnih elemenata. Nepovoljni elementi su: porast napetosti i nepoverenja između velikih sila; zveckanje oružjem na više strana; zloupotreba nauke i visokih tehnologija u potčinjavanju ljudi i uticaju na njihovo zdravlje; najava mera koje zabrinjavaju ljude širom planete, kao što je radikalno smanjenje broja stanovnika u svetu; ekonomska nestabilnost i zaoštravanje socijalne diferencijacije, što za posledicu ima sve veći broj siromašnih, uz istovremeno enormno bogaćenje malog broja ljudi, a to na duži rok obavezno proizvodi razne oblike protesta; već standardno deluju pojave terorizma i nekontrolisanih migracija, a sada se pojavila i pandemija kao specifični zdravstveni, društveni, pa i bezbednosni problem; stalno se ispoljavaju nejednaki standardi u odnosu na pojedine zemlje, narode i probleme, što stvara dodatno nezadovoljstvo i napetost; masovna zloupotreba medija, koji se, umesto da objektivno i pošteno informišu građane, često stavljaju u funkciju realizacije arsenala hibridnog ratovanja, meke moći itd. Povoljni elementi bezbednosne situacije su: svet postaje višepolaran, tako da se stvaraju uslovi za relativno balansiranje moći; i pored toga što se nauka zloupotrebljava, sve je više naučnika, posebno mladih, koji nastoje da se rezultati njihovog istraživanja stavljaju u funkciju dobrobiti čoveka; raspoloženje širokih narodnih masa je izrazito antiratno, što oni koji donose odluke moraju da uzmu u obzir.

Neće biti svetskog rata zbog ukrajinske krize

Sukob Rusije i Ukrajine je neprirodan

Odnos Rusije i Ukrajine je na ivici rata, NATO jača trupe u Evropi, Rusija raspoređuju vojne snage na granici s Ukrajinom, Amerika povlači diplomate iz Kijeva... Šta bi rusko-ukrajinski sukob značio za svet? Možda novi svetski rat?

- Ne, svetskog rata povodom ukrajinske krize neće biti. Mogući su sukobi ograničenog nivoa, isprovocirani različitim neodgovornim faktorima. Sukob Rusije i Ukrajine je neprirodan. Boraveći u Moskvi u vreme raspada SSSR, video sam neke nesporazume, ali sam shvatio da postoji mnogo više elemenata prijateljskih odnosa ruskog i ukrajinskog naroda - od istorijskih iskustava preko zajedničkih ratova za slobodu do velikog broja porodičnih veza. Svako ko podstiče sukobe ta dva naroda čini veliku nepravdu. Zato bi najbolje bilo da se predstavnici Moskve i Kijeva dogovore kako da prevaziđu najnoviju krizu, i to bez tutora sa strane. Ubeđen sam da je to moguće i da bi bilo u suštinskom interesu obe države i naroda, pa i šire.

Da li se slažete sa ocenama da je odnos Rusije i Amerike najgori još od Hladnog rata?

- U osnovi bi se moglo reći da su odnosi između Rusije i Amerike zaista opterećeni mnogim problemima i međusobnim optužbama. To je ono što se vidi na javnoj sceni. Međutim, treba imati u vidu da dve velike sile tradicionalno imaju i više kanala komunikacije ispod radara, pa postoje razlozi i za očekivanja da će izbeći najgori scenario. Treba verovati da lideri onih sila koje imaju najveću moć istovremeno osećaju i primerenu odgovornost prema svojim i drugim narodima.

Sličnosti u raspadu SFRJ i SSSR

Strani faktori su pomogli razbijanje

Bavili ste se pitanjem razbijanja SRFJ i SSSR. Ima li sličnosti u ova dva slučaja? I ko je vukao konce?

- Razbijanje SFRJ i SSSR pratio sam s dužnosti vojnog izaslanika u Moskvi od 1991. do 1994. godine. Na osnovu tog neposrednog iskustva definisao sam više sličnosti i razlika u procesu razbijanja dveju zemalja. Ključna sličnost iz ta dva procesa ogleda se u tome što su unutrašnje nesporazume iskoristili strani faktori i tako pomogli razbijanje tih federacija. Razlike u razbijanju SFRJ i SSSR zasnovane su, pre svega, na izrazitoj disproporciji u potencijalima tih zemalja. O ovim procesima mnogo je pisano kod nas i u svetu, ali i najnovija događanja pokazuju da su ti prostori i dalje opterećeni brojnim problemima, koji zaslužuju stalno istraživanje i izvlačenje adekvatnih pouka.

Boban Karović

Bonus video: