Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice, roditelji Marije (15) i Nikole (17), koji su stradali nakon što je NATO razneo autobus Niš ekspresa u Lužanima 1. maja 1999. godine, nadaju se da će, jednog dana, počinioci ovog strašnog zločina biti kaženjeni i da će pravda biti zadovoljena.
U razgovoru za Kosovo onlajn sećaju se da su decu poslali kod rođaka u Srbiju, kako bi ih zaštitili od Nato bombardovanja, ali navode da je njihova sudbina bila da odu i da se nikad više ne vrate. Nikola, Marija i njihova baba Smiljana vraćali su se, tog kobnog 1. maja, iz Niša u Gračanicu.
Zorica, kako je ispričala za Kosovo onlajn, na radiju je čula da je NATO bomba raznela autobus Niš ekspresa i odmah je znala da su njena deca stradala. Ipak, nadala se da to nije tačno.
- Tog jutra mesila sam hleb, spremala ručak, da sve bude spremno kada oni dođu, slušala sam radio, da mi prođe vreme, i onda sam čula da je pogođen autobus Niš ekspres koji je išao za Prištinu. Pogođen je na mostu u Lužanima, testo mi je ispalo iz ruku, počela sam da plačem - priseća se Zorica i dodaje da su tačne informacije da im je zvanično saopšteno da su im deca stradala nakon više od 24 časa.
Dragiša je morao da ode i da ih identifikuje, nakon sedam dana, a uspeo je da ih prepozna, kako kaže po krstiću i lančiću koji su nosili.
- Čekali smo na identifikaciju tela od 1. do 7. maja. Bio sam u Prištini da ih prepoznam. Sina sam prepoznao po krstiću, a ćerku po lančetu. I majku sam tada identifikovao. Sahranili smo ih na dan kada mi je sin rođen. Teško je, svakim danom sve teže, ne može da se izdrži više - priča Dragiša. Za porodicu Petrović je, tog 1. maja 1999, sve stalo. Žive, kako kažu, da bi zapalili sveću svojoj deci, i strahuju, jer ih zdravlje izdaje, da za koju godinu neće imati ko da ode na groblje.
- Rat je bio za sve, ali srce boli za svoje. Dokle god budemo živi oni će za nas da postoje - kaže Zorica. Dragiša kaže da grob svoje dece obilazi skoro svaki dan.
- Oni su za mene živi, dolazim na groblje svaki drugi dan, dolaziću dok mogu, zdravlje nas je popustilo, ali dolazićemo. Kad nas ne bude neće imati kod da ih obiđe - kaže sa tugom Dragiša.
Petrovići se nadaju da će jednog dana počinioci ovog strašnog zločina, biti kaženjeni, da će pravda biti zadovoljena.
- Kada bi se saznala istina bilo bi mi najdraže, ali umrećemo ali nećemo saznati istinu ko je to uradio - kaže Dragiša.
On dodaje i da mu najteže padaju praznici, slave, rođenadi bez svoje dece, kako kaže svima neko dolazi a njima nema ko da otvori vrata. Na mestu nesreće u Lužanu postavljena je spomen ploča u znak sećanja na stradale. Na njoj su ispisana imena i prezimena 31 osobe, uglavnom albanske nacionalnosti, a imena Marije, Nikole i drugih stradalih Srba nisu navedena već su stavljene su tri tačke. Napad na autobus Niš-ekspresa, koji je saobraćao na liniji Niš - Priština, izveden je 1. maja oko podneva, pri potpuno vedrom vremenu, što znači da su piloti jasno videli šta gađaju, navodi Kosovo onlajn.
Kosovo online/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
