POSLE POLITIČKIH PRETE I EKONOMSKI PRITISCI NA SRBIJU: Šta bi mogla da znače nova upozorenja zbog neuvođenja sankcija Rusiji

Prekid pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom, ili njihovo pauziranje, kao blaža verzija pretnje, postalo je najozbiljnija realnost koja se trenutno kuva u Evropskom parlamentu. Uslov svih uslova za Srbiju je uvođenje sankcija Rusiji.

Upravo takva poruka je ovih dana stigla iz Evropskog parlamenta, koji će, kako se navodi u nacrtu o novoj strategiji EU u procesu proširenja, zatražiti od Evropske unije da obustavi pristupne pregovore sa Srbijom dokle god ona ne uvede sankcije Rusiji.

Poruke iz različitih evropskih institucija su takve da Srbija, u suprotnom, rizikuje da izazove ne samo političke posledice, koje se tiču njenog strateškog opredeljenja za članstvo u Uniji, već i ekonomske, koje mogu dovesti u pitanje dotok finansijskih sredstava iz pristupnih fondova EU, dolazak novih stranih investicija i ostanak postojećih, upozoravaju sagovornici Kurira.

Neprijatne posledice

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je izostanak stranih investicija, ali i povlačenje postojećih velika opasnost za Srbiju ukoliko se rat u Ukrajini nastavi i u narednom periodu.

- Mnogo zavisi od toga, a samim tim i od pooštravanja sankcija protiv Rusije, što je sve izvesno. Srbija bi se, u slučaju da se ostvare pretnje o blokadi našeg evropskog puta, našla u vrlo nepovoljnoj poziciji i imala bi vrlo neprijatne posledice u ekonomskom smislu. Jedna je prekid priliva finansijskih sredstava, druga je smanjenje dotoka stranih investicija i čak odlazak postojećih filijala stranih kompanija, a iz toga proizlazi i znatno smanjenje broja zaposlenih koji u njima rade. Evropa čini ogroman deo kolača kada govorimo o stranim ulaganjima u Srbiju. Sigurno da bi takvu situaciju iskoristile neke zemlje iz bližeg ili daljeg susedstva, poput Rumunije, Bugarske, Poljske i nekih drugih - objašnjava naš sagovornik.

Pristup fondovima

Istraživač Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić upozorava da bi prekid pregovora unazadio evrointegracije Srbije i da bismo mogli da izgubimo status kandidata i viznu liberalizaciju.

- Što znači da EU ne bi razmatrala otvaranje i zatvaranje novih poglavlja sa Srbijom. Ključna posledica takve odluke može da bude dodatni rast evroskepticizma kod građana Srbije. Posledice bi bile i ekonomskog karaktera, jer bi Srbija izgubila pristup finansijskim fondovima kroz slobodnu trgovinu koje je dobila zahvaljujući potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kroz te fondove Srbija je od EU dobila oko tri milijarde bespovratnih sredstava u prethodnih 14 godina. Uz to, ne treba zaboraviti da je EU najveći trgovinski partner, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Tokom prošle godine ta ekonomska razmena je bila nešto veća od 30 milijardi evra. Druga ekonomska posledica bila bi povlačenje firmi, što bi dovelo do gubitka od oko nekoliko desetina hiljada radnih mesta - naglašava Perišić za naš list.

Činjenice

Najveći investitor u Srbiji

- Kompanije iz EU zaslužne su za skoro 70 odsto svih stranih direktnih investicija u Srbiju u poslednjoj deceniji

- Ukupan iznos investicija iz EU je više od 17,4 milijarde evra

- Podrška EU razvoju ekonomije i konkurentnosti u Srbiji vredna je više od 78 miliona evra za period od 2001. do danas

- Više od 95.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji finansirano je kroz programe EU

* Izvor: Misija EU u Srbiji

Balkanska ruta glavobolja za EU

Pritisak i zbog migrantske politike

Migrantska politika još jedan je poligon na kojem se spremaju pritisci na Srbiju. Austrija i Švajcarska, zajedno sa više zemalja EU, zahtevaju da Evropska komisija pojača pritisak na zemlje zapadnog Balkana, posebno Srbiju, da se usaglase sa šengenskim viznim režimom. Pismo s takvim zahtevom potpisuju, osim Austrije i Švajcarske, i ministri iz Slovenije, Hrvatske i Nemačke, a razgovara se i sa drugim zemljama.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner imao je sastanak sa švajcarskom koleginicom Karin Keler-Suter i oni su se saglasili da je uzrok rastućeg broja tražilaca azila u obe zemlje vizni režim u pojedinim zemljama zapadnog Balkana, pre svega u Srbiji. Oni su kritikovali praksu po kojoj državljani Indije, Pakistana, Tunisa, Burundija i drugih zemalja mogu bez viza doputovati avionom u Srbiju i potom, uz usluge krijumčara, nastaviti put u EU.

- Neophodno je da Evropska komisija izvrši pritisak na Srbiju - naglasio je Karner i dodao da se vode i bilateralni razgovori sa Srbijom, ali da je odlučujuće zajedničko delovanje EU.

Upravo problem migracija biće centralna tema razgovora austrijskog kancelara Karla Nehamera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će sledeće nedelje biti gosti mađarskog premijera Viktora Orbana u Budimpešti.

Rezolucija u nekoliko koraka

Neobavezujuće, ali ozbiljno upozorenje

O Nacrtu izveštaja o strategiji proširenja evroparlamentarci će raspravljati na Spoljnopolitičkom odboru EP, koji je zakazan za 13. oktobar, a konačna verzija nacrta će dobiti formu rezolucije EP na glasanju, koje se očekuje u toku novembra. Iako rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za zemlje članice niti ostale evropske institucije, stručnjaci napominju da kao politička poruka nisu ni bezazlene.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić je za Kurir televiziju upozorila da je to je neka vrsta "političke artiljerijske pripreme u kojoj se lakše povlače radikalni potezi".

- Ono što je prilično opasno za neki prekid pregovora jeste to što se odluke donose kvalifikovanom većinom. Ako Evropski parlament preti, on će to i uraditi. A to funkcionište tako što trećina članica, odnosno devet od 27, ili Evropska komisija, daje predlog Savetu, koji se izjašnjava o prekidu pristupnih pregovora i to kvalifikovanom većinom. Neke odluke se donose jednoglasno, uz pravo veta. Druga strana medalje je što se te odluke odnose kod otvaranja ili zatvaranja klastera i kod otvaranja i zatvaranja pregovora. U tom čitavom procesu, koji je nama bitan, odluke moraju biti jednoglasne - objasnila je ona.

Kurir.rs