Osim što se suočava s jednostranim potezima Prištine i napetošću na severu Kosova i Metohije, Srbiji se do kraja godine na širem planu spremaju najmanje dve zamke. Jedna se krije iza najave Prištine da će 15. decembra predati zahtev za članstvo u EU, što će dodatno otežati teren na kojem Beograd i Priština treba da nastave dijalog, a druga se namešta odmah iza toga, od 17. decembra, kada kreće novi talas zapadne diplomatije uobličen kao dolazak predstavnika Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) u Beograd.
Najveći pritisci
Predsednik Aleksandar Vučić nije krio da će za Srbiju najteži dan biti upravo subota, 17. decembar, kada će on i cela Srbija biti "izloženi žestokim napadima i pritiscima spolja ne samo hibridnim ratom kojem smo bili izloženi i do sada već do sada najvećim i najtežim mogućim pritiscima".
- I to mogu da očekujem već od 17. decembra, kada predstavnici Nemačke, Francuske, Amerike, ali i Brisela budu u Beogradu i kada mi budu "objasnili" kako moramo da se ponašamo i ako ne, šta će da budu posledice - izjavio je Vučić.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže za Kurir da ništa pozitivno za Srbiju ne mogu doneti ova dva datuma.
- Apliciranje Prištine za članstvo u EU je izrazito negativan signal. Pet država članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova, a bez jednoglasne odluke Unije nema statusa kandidata. Ne može država koja nije priznala nezavisnost da glasa za to da Kosovo bude kandidat, s obzirom na to da Kosovo mora da ima status nezavisne države. U suprotnom, to bi bio neverovatan presedan. U situaciji kada Evropa ima rat na svojoj teritoriji, Kvinta gleda da kosovsku priču što pre zatvori. Biće takvih pritisaka na Srbiju, ali ona ima svoje crvene linije, a to je da neće dozvoliti članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i neće da prizna nezavisnost Kosova - ocenjuje naš sagovornik.
Zečević podseća da postoji plan Zapada, koji doduše još nije obznanjen, da Srbija praktično ne prizna nezavisno Kosovo, ali da posredno prihvati da Kosovo učestvuje u međunarodnim organizacijama.
- A to bi olakšalo definitivno priznanje Kosova, odnosno pet država EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost bi rekle: "Eto, Srbija je relativno pasivna, pa bismo i mi mogli da priznamo nezavisno Kosovo." Situacija da je Kosovo član međunarodnih organizacija, pa čak i UN, bila bi potpuno nova i znatno bi olakšala priznanje, odnosno pritisak na njih bi veoma ojačao da ga priznaju. Međutim, rešenje za Albance nije samo nezavisno Kosovo. Mislim da Zapad neće moći to da drži tako, već je u perspektivi da se ono ujedini sa Albanijom - upozorava Zečević.
Dovoljna prednost
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ocenjuje za Kurir da odgovorno ponašanje Srbiji daje prednost.
- Kosovo može da aplicira za članstvo u EU, ali nema nikakve šanse da ta aplikacija bude prihvaćena od svih 27 članica, jer se odluke o tome donose jednoglasno, a pet članica ne priznaje Kosovo kao suverenu državu, bez obzira na stepen saradnje koji pojedine od njih imaju sa kosovskim vlastima. Drugo, Lisabonski sporazum, kao jedan od temeljnih ugovora EU, vrlo precizno govori o članstvu država, a ne entiteta. Za Srbiju je izuzetno važno to što se u trenutnoj situaciji ponašala odgovorno i konstruktivno, istovremeno štiteći prava našeg naroda na KiM. To joj daje dovoljnu prednost da u nastavku dijaloga i dalje snažno zastupa principijelni stav o neophodnosti ispunjavanja prethodno postignutih sporazuma pre nego što se pređe na sklapanje novih - smatra naša sagovornica.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
