ZAPAD U 2023. GODINI ŽELI REŠENJE ZA KOSOVO: Dosta im je da se ide iz krize u krizu! Međutim, presudan je UTICAJ AMERIKE!

Beograd i Priština ulaze u novu, 2023. godinu s još udaljenijih pozicija, s blokadama i napetostima na severu Kosova, bez srpskih predstavnika u kosovskim institucijama i uz rešenost Prištine da se probije u članstvo EU, NATO, pa čak i UN. Uprkos takvoj situaciji, zapadni svet ubrzava proces normalizacije odnosa i najavljuje 2023. kao prelomnu za konačan sporazum Beograda i Prištine. Amerika ostaje ključni igrač, a rat u Ukrajini osnovni kontekst u kojem će se i u narednoj godini raspetljavati kosovski čvor. Od ove dve stvari, odnosno generalno globalnih kretanja, odlučujuće će zavisiti tempo ovog procesa i vrsta dogovora koji se pokušava napraviti, ocenjuju sagovornici Kurira.

Ipak, oni napominju da je prvi i osnovni posao da se aktuelna krizna situacija završi, jer je to preduslov za bilo kakve razgovore.

Veliko pitanje

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenjuje da je nervoza u zapadnom svetu očigledna, jer se vidi da se na Kosovu ide iz jednog problema u drugi.

- Iza svega stoji jedan nerešen status, u smislu da Srbija to smatra delom svoje teritorije, a Albanci nezavisnom državom koju je priznao jedan deo međunarodne zajednice, ali ne cela. Prema tome, biće pokušaja da se u narednoj godini to razreši nekakvim dogovorom između Beograda i Prištine, ali sada je cela filozofija kakva vrsta dogovora. To je ono što je problematično i što ostaje. Ono što tera Zapad da žuri s rešavanjem tog problem jeste činjenica da se ide iz krize u krizu, iz nestabilnosti u nestabilnost i da sve to može da izazove sukob između Albanaca i Srba na Kosovu. Rat u Ukrajini i sve oko njega odražava se i na ovo. Zapad pokušava da što više udalji ruski uticaj u Evropi, da ga ograniči maksimalno i da ga učini simboličnim. U tom kontekstu i treba gledati na odnos Zapada prema nama. Vrlo ga pogađa naš blizak odnos s Rusijom. Pogotovo u ovom trenutku im to nikako ne odgovara - smatra naš sagovornik.

Realnost za 2023. je i francusko-nemački plan, odnosno evropski plan za Kosovo, za koji Zečević kaže da nikada nije bio bez američkog uvida.

- Sigurno je da je uticaj SAD, pogotovo na Albance, presudan. Veliko je pitanje i da li će Kurti tokom naredne godine ostati zastupnik Prištine i da li Zapad može i dalje da ga toleriše. On je već jedanput izgubio poverenje i podršku i ovo mu je praktično druga šansa. Ili se njegov pritisak poklapa s interesima Zapada da natera Srbiju na popuštanje, videćemo - napominje Zečević.

Glavni igrači

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Kurir da će, pre svega, od globalnih previranja i svetskih igrača zavisti da li će 2023. godina za Kosovo biti prelomna.

- Mnogo je karata u igri, ali prvi čin mora da bude smirivanje situacije. Dok se ne okonča najnovija napetost na Kosovu, nema razgovora o bilo čemu drugome. To je i neka vrsta predigre za ulazak u finiš, a to je razgovor o francusko-nemačkom predlogu. Imamo utvrđivanje pozicija, pa vidimo da Kurti pokušava da dokaže da može da kontroliše sever KiM i u tome ima podršku SAD, Kfora i Euleksa. S druge strane, podnošenjem zahteva za povratak srpske vojske u skladu s Rezolucijom 1244 Beograd šalje poruku da zapravo može da zaštiti svoje sugrađane na Kosovu. Uz sve kritike opozicije, Kurti istrajava u svom tvrdom stavu i dokle god može, on će to da radi. I sledeće godine glavni igrači će biti Kurti i Vučić, Amerika i EU, dok je u pozadini cele priče Rusija, kojoj bi jako odgovaralo da se ovde nešto desi kako bi skrenula pažnju s dešavanja u Ukrajini - ocenjuje naš sagovornik.

I Popov apostrofira ulogu Amerike, koja se uvek pojavljuje kao faktor koji presudno deluje, prevashodno na Kosovo. Govoreći o Zajednici srpskih opština, on ocenjuje da je izvesno da se iza zavese neki predlozi prave i da se u tome rešava zapravo status severa KiM.

- Beograd u tome traži nekakvu satisfakciju. Nemam dilemu da kada se govori o ZSO, da se zapravo radi o tome kako da se reši status severa, jer Kurti pokušava da za stalno instalira svoju policiju, ali nailazi na otpor. Suština priče je da je vojno-policijskim metodama teško ili nemoguće kontrolisati onaj onaj deo teritorije u kom većinski živi druga etnička grupa - upozorava Popov.

Kurti ima cilj za sledeću godinu

Pohod ka članstvu u NATO

Ako je kraj 2022. obeležila aplikacija Kosova za članstvo u EU, onda bi 2023, ako je suditi prema Kurtijevim najavama, trebalo očekivati da Priština napravi korak prema članstvu u NATO. Kurti je već nekoliko puta rekao da će članstvo u programu Alijanse Partnerstvo za mir biti cilj Kosova sledeće godine. On je izneo i smelu prognozu da će zahtev za ulazak u NATO biti lakši posao od prijave za EU, jer u pomenutom vojnom savezu, kako je naveo Kurti, samo četiri države ne priznaju nezavisnost Kosova, dok ih je u Uniji pet.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad poručuje

Nema osnova za povratak srpske vojske na KiM

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak bezbednosnih jedinica iz Srbije na sever Kosova. Govoreći o francusko-nemačkom planu, ona je za N1 rekla da je reč o evropskom predlogu kojim bi se pokazala perspektiva za obe strane u kom pravcu bi mogao ići sporazum. Kako je napomenula, to ne znači da je ukinut Briselski sporazum, već da se pored ovog sporazuma pokaže mogući put ko normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

Povodom isticanja da je važno da se sporazum usvoji početkom sledeće godine i pitanja postoji li sat koji kuca, ambasadorka navodi da je važno to da se što pre postigne sporazum, a ako ne, da imamo čvrst put ka tome, mapu puta ka postizanju sporazuma.

- Obe strane moraju da pokažu volju da se pronađe rezultat koji će spustiti tenzije, to je najvažnije u ovom trenutku. To znači da nijedna strana ne učini ništa što će isprovocirati uzvratne reakcije druge strane. Moramo se vratiti za pregovarački sto - naglasila je ona.

Reagujući na izjavu Konradove, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković upitao je "kakav je to princip nemačke ambasadorke da ono što je eksplicitno napisano u Rezoluciji 1244, poput vraćanja vojske na KiM, nema osnova, a da ono što ne postoji u Rezoluciji, poput kršenja teritorijalnog integriteta Srbije, ima osnova".

- Gde je tu međunarodno pravo - upitao je on na Tviteru.

Kurir.rs