DOK BEOGRAD RAZGOVARA, KURTI HAPSI SRBE, SPROVODI TEROR I BLOKIRA DIJALOG I ZSO: Nova runda tehničkog dijaloga 4. aprila u Briselu

U situaciji kada Priština nije učinila ni početni korak ka formiranju Zajednice srpskih opština, EU je za 4. april zakazala novu rundu tehničkog dijaloga, na kojoj bi pregovarači, kako je najavljeno, počeli s radom na svemu što je dogovoreno na sastancima u Ohridu.

Očekivanja od novog susreta šefova dve delegacije Petra Petkovića i Besnika Bisljimija ne mogu da budu velika, jer je osnovni dogovor iz Ohrida upravo pravilo da ništa što je novo dogovoreno neće biti primenjeno dok se staro ne ispuni, ocenjuju sagovornici Kurira. Ipak, oni naglašavaju da je važno sedeti za pregovaračkim stolom, čime Srbija pokazuje da je ozbiljna i odgovorna država.

Traži pritisak

S druge strane, Priština ne samo da nije pokazala ni zrno konstruktivnosti već kosovski premijer Aljbin Kurti otvoreno traži dodatni pritisak Zapada na Srbiju. Na delu je i dalje zastrašivanje Srba i njihova hapšenja, koja idu istovremeno sa upornim Kurtijevim odbijanjem da ispuni međunarodne obaveze i formira ZSO.

- Smatram da je potrebno izvršiti veći pritisak na Beograd, jer je Beograd dokazao da najbolje razume taj jezik. Srbija nije demokratska država. Samo zajednički napor, uz dodatni pritisak i Brisela i Vašingtona, ali rekao bih posebno Berlina, Pariza i Rima, mogao bi doneti rezultate. Šta god da EU ili SAD sada kažu Beogradu, Srbija će biti dovoljno hrabra da traže više, da ne odustane od Kosova i da dobija sredstva od EU - izjavio je Kurti.

Predsednik Centra za nacionalnu politiku Perko Matović naglašava za Kurir da je izuzetno dobro da i dalje sedimo za pregovaračkim stolom, jer i dalje važi pravilo da ništa novo dogovoreno neće biti primenjeno dok se staro ne ispuni.

- Nije sporno da mi dogovorimo sve, čak i ceo tehnički deo problema, ali to neće biti izvršeno dok se ne ispune uslovi Srbije, odnosno uslovi koje je i sama EU postavila još u Briselskom sporazumu. Spremnošću za razgovore, Beograd pokazuje zrelost svoje diplomatije i demonstrira kako se ponaša odgovorna država koja ispunjava svoje međunarodne obaveze, ali isto tako pokazuje da ima integritet i da neće podlegati pritiscima. Kurti misli da sa Srbijom može da se razgovara kao što se nekada razgovaralo. Srbija je vratila svoj ugled i sa Srbijom tako više ne može da se razgovara, a više ne postoji čak ni želja da se pokuša takav razgovor. Čak i one zemlje političkog Zapada koje nam nisu naklonjene ne razgovaraju s nama kao s potčinjenom zemljom, nego kao sa zemljom s kojom treba postići makar polurealan dogovor - ocenjuje Matović i dodaje da sa ovakvim prištinskim vlastima nije realno očekivati bilo kakav pomak u primeni dogovorenog.

Zrela diplomatija

I naučni saradnik Instituta za evropske studije Rajko Petrović kaže za Kurir da je uvek bitno razgovarati o tehničkim stvarima koje znače život za ljude koji žive na KiM. Međutim, on upozorava da sve to može da padne u vodu ukoliko se suštinske stvari ne promene, odnosno ukoliko se ne implementira ono što je već dogovoreno, a što je krucijalno važno za Srbe na KiM.

- To je svakako ZSO. Srbija je jasno rekla da bez ZSO ne možemo napraviti značajnije pomake. A ZSO mora da bude formirana kako je predviđeno Briselskim sporazumom, dakle, ona treba da bude okvir ne samo za političku i ekonomsku već i za kulturnu, prosvetnu, zdravstvenu i sportsku autonomiju Srba na KiM. Kurti, zbog svojih ličnih i političkih afiniteta, jer on je bio i ostao politički ekstremista, ali i zbog pritisaka koje trpi od opozicije u Prištini, želi da ZSO svede na neku vrstu udruženja, a suštinski ljušture koja bi bila mrtvo slovo na papiru. Srbiji je, više nego ikome, stalo da se ti pregovori nastave, jer i naše rukovodstvo jasno poručuje da je bolje pregovarati i deset godina nego ratovati jedan dan. Držeći se dva temeljna principa, da nećemo priznati Kosovo i da mu nećemo dozvoliti prijem u UN, Srbija će uvek biti spremna za bilo kakvu vrstu pregovora i dogovora ma koliko oni teški bili - naglašava naš sagovornik.

Petar Petković

ZSO prva obaveza

Najavljujući odlazak u Brisel 4. aprila, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kaže da će biti reči o konkretnim koracima za sprovođenja dogovora iz Ohrida, uz jasno istaknute crvene linije - da se Beograd nikada neće saglasiti s tim da takozvana država Kosovo postane član UN i da Beograd ni defakto ni de jure neće priznati tzv. državu Kosovo.

- O svemu drugom što je dogovoreno u aneksu možemo da razgovaramo i da vidimo na koji način ćemo to implementirati. Kada pogledate tekst aneksa, videćete da među prvim obavezama koje treba ispuniti jeste obaveza Prištine da formira ZSO i to, kako je jasno rečeno, u skladu s relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga. Zna se tačno šta je dogovoreno u Briselu. Jasno su definisane suštinske nadležnosti ZSO, njeni ciljevi, organi, kako funkcioniše, uključujući i tačku 16, koja propisuje i da Beograd finansira ZSO - naglasio je Petković za Radio Beograd 1.

Kristofer Hil

Osećam napredak, ali mora ZSO

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil naglasio je da je jedan od najvažnijih elemenata pravljenja sporazuma činjenica da Priština treba da osnuje ZSO.

- Naravno da postoje i druge stvari koje Kosovo treba da uradi, ali mislim da sve ovo vodi boljoj situaciji sa EU i na ovo se zapravo može gledati kao na sporazum Prištine i Brisela - izjavio je Hil i dodao da se "isto može reći i za srpsku stranu". On je dodao i da misli da Vučić želi da normalizuje odnose s Kosovom, kao i odnos Beograda i Brisela.

Kurir.rs