TAJNA! DAVINIĆ JE MILOŠEVIĆU 1998. IZ NJUJORKA DONEO PORUKU STRANACA: SRJ će biti bombardovana ako se ne prihvati rešenje za KiM!

Prvoslav Davinić, nekadašnji ministar odbrane i dugogodišnji šef Centra za razoružanje Ujedinjenih nacija (UN), doneo je iz Njujorka krajem 1998. godine tadašnjem predsedniku države Slobodanu Miloševiću poverljivu poruku da će SRJ biti bombardovana ako se ne prihvati predlog rešenja za Kosovo!

To je sam Davinić otkrio u svojim upravo objavljenim memoarima "Život u rukavicama - u centru svetske politike".

Naime, on je devedesetih bio neka vrsta posrednika između konsultantske firme za pitanja međunarodne bezbednosti - koju je vodio nekadašnji činovnik u kancelariji generalnog sekretara UN Mic Verner zajedno sa svojim prijateljem Džonom Trevorom - i tadašnjeg režima u Beogradu. Verner i Trevor su imali kontakte u američkoj administraciji i bezbednosnim službama, odakle su želeli da s Miloševićem i njegovim bezbednosnim strukturama uspostave posebnu, ali nezvaničnu liniju strogo poverljivih komunikacija. Tako je Davinić u tome imao poverljivu ulogu "pismonoše".

Susret sa Stanišićem

- Holbruk (tadašnji specijalni izaslanik SAD za Balkan, prim. nov.) bio je stalno u regionu i vršio pritisak na Miloševića sa sve novijim predlozima, koji su u suštini bili zahtevi u skladu sa novim američkim pristupom i Prištini i OVK. Situacija se dramatično izmenila nakon decembarskog božićnog praznika 25. decembra te 1998. godine, kad me je Džon pozvao na hitan sastanak. Neposredno pred katolički Božić Klinton je obavio konsultacije s ključnim zapadnim saveznicima, na kojima je, na njegovu inicijativu, postignut konsenzus da se pitanje KiM mora rešiti što je pre moguće pregovorima, ali u krajnjoj liniji i vojnom intervencijom NATO protiv Srbije.

Na moje pitanje kako bi se to moglo opravdati, Džon je insistirao da objašnjenje o mogućoj vojnoj intervenciji zabeležim precizno rečima koje mi je on izdiktirao. Rekao je: "NATO će napraviti nešto da opravda vojnu intervenciju ako Milošević ne prihvati ponuđeno rešenje" (NATO will make up something to justify a military intervention if Milosevic does not accept the solution offered to him). Dodao je da je Holbruku naloženo da se zadrži u regionu još nekoliko dana, dok se ne dobije Miloševićev stav. U međuvremenu, NATO je otpočeo pripreme za vojnu intervenciju, za šta je bilo potrebno nekoliko meseci. To bi moralo da se desi pre NATO samita aprila naredne godine.

Naglasio je da je, zbog toga, vreme bilo od presudnog značaja, a kako se bukvalno radilo "o izboru između rata i mira", bilo je neophodno da se informacija o pripremama vojne intervencije, u slučaju neuspeha dogovora s Holbrukom, prenese neposredno Slobodanu Miloševiću "na jasan i odlučan način" - naveo je Davinić u knjizi sećanja, koja je objavljena u izdanju "Čigoja štampe".

On se odmah po primanju ove poruke zaputio u Beograd kako bi se sastao s Miloševićem. Tu se najpre sreo sa Zoranom (čovek iz DB s kojim je godinama održavao kontakt i preko kojeg je prenosio američke poruke srpskom rukovodstvu, prim. nov.).

Budući da zbog novogodišnjih praznika Milošević nije bio u Beogradu, Davinić se narednog dana video sa šefom DB Jovicom Stanišićem, kojem je preneo poruku o mogućnosti vojne intervencije NATO.

- Najvažniji deo o vojnoj intervenciji pročitao sam mu i na engleskom jeziku, kako mi je izdiktirao Džon. Saslušao me je s najvećom pažnjom, uz konstataciju da se radilo o izuzetno važnoj stvari, ali još više o veoma zabrinjavajućoj pretnji NATO snaga, što je predstavljalo snažno sredstvo vršenja pritiska na Srbiju. Obećao je da će sadržaj našeg razgovora biti prenet Miloševiću u najkraćem roku i da bi bilo potrebno da se opet vidimo pred moj povratak za Njujork, što je značilo sledećeg dana. Tom prilikom rekao mi je da je Miloševića upoznao sa porukom koju sam doneo. On je reagovao prema očekivanju. Za njega je takva pretnja predstavljala "sraman pritisak na Srbiju da se povinuje neprihvatljivim zahtevima Zapada i da je on bio spreman da se pitanje reši pregovorima, ali uz uvažavanje srpskih interesa".

Kako je ovo bio ključni deo Miloševićeve reakcije na poruku, sada sam ja insistirao da je zabeležim od reči do reči i dobijem Jovičinu potvrdu da je to bilo ono što je Milošević želeo da prenesem Džonu. Primetio sam da u ovakvom odgovoru, po mom mišljenju, nije bilo sasvim jasno u kojoj meri je on procenjivao ozbiljnost pretnje vojnom intervencijom. Jovica je rekao da je po tom pitanju vođen dugačak razgovor, ali da Milošević nije bio spreman da zauzme konačan stav bez dodatnog razmišljanja i analize celokupne situacije. To se odnosilo i na njegovu reakciju u pogledu najave da će Holbruk još nekoliko dana čekati na poziv za sastanak sa njim. Iz tog razloga Jovica je smatrao da je bilo najbolje da Džonu prenesem ono što sam zapisao - naveo je Davinić i dodao:

- Džon je s pažnjom saslušao moju poruku samo s jednim komentarom: "Izgleda da je propuštena zadnja prilika da se izbegne vojna akcija." Zamolio me je još da mu dam papir, na kom sam zapisao poruku. Nisam video razlog da to ne učinim. Na kraju našeg relativno kratkog susreta rekao mi je još jednu stvar: "Optužbe o masovnom etničkom čišćenju Albanaca biće najverovatnije glavno opravdanje za vojnu intervenciju NATO." Imao sam utisak da je to rekao sa izvesnim oklevanjem, ali i dozom žaljenja.

Račak bio potvrda

Davinić navodi da je od tog momenta - sudeći i po kritičkim napisima u medijima i TV izveštajima o Miloševiću i Srbiji - bio uveren da će doći do vojne intervencije.

- Za ovu moju procenu o pripremi vojne intervenciji dobio sam nesumnjivu potvrdu u onome što se desilo na Kosovu u selu Račak u noći između 14-15. januara 1999. godine, kada je došlo do snažnog oružanog sukoba između srpskih bezbednosnih snaga i pripadnika OVK, koji su tu imali svoj štab za jug Kosova. U napadu je bilo više mrtvih sa albanske strane. Događaj je dobio veliki publicitet u zapadnim medijima sa preovlađujućim naslovima da se radilo o "masakru nad albanskim civilima". Ključnu ulogu u čitavoj ovoj stvari odigrao je šef Verifikacione komisije OEBS, Amerikanac Vilijam Voker, čije je celokupno delovanje na Kosovu okarakterisano kao krajnje kontroverzno - naveo je on.

Istakao je da se svi slažu da je ovaj događaj bio upotrebljen za jedne kao razlog, a za druge kao izgovor za vojnu akciju NATO protiv SRJ:

- Upravo onako kako je to Džon najavio u svojoj poruci Beogradu: "NATO will make up something to justify a military intervention if Milosevic does not accept the solution offered to him". Vrlo brzo se ispostavilo da će Račak, zaista, poslužiti kao "to nešto".

Novi detalji iz devedesetih

Tuđman davao pare Klintonu

Davinić je otkrio i detalje koji ukazuju da je postojala dobra povezanost između nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona i lidera Hrvatske Franje Tuđmana.

Kako je napisao u knjizi, nekadašnji kolega iz UN Mic Verner mu je sredinom devedesetih, nakon Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH, rekao da je Klinton taj dogovor smatrao svojim velikim uspehom, koji je još više potvrđivao njegovu vodeću ulogu u svetskoj politici. A osim što je, podržavajući bošnjačku stranu, zadobio uvažavanje znatnog dela muslimanskog sveta, Klinton je smatrao da su i Hrvati dobro prošli.

- Smatrao je da je hrvatska emigracija u SAD, posebno ona koja je nakon Drugog svetskog rata izbegla iz Jugoslavije zbog svog proustaškog delovanja tokom nemačke okupacije, mogla biti zadovoljna kako je u svemu tome prošla Hrvatska u celini. Po Klintonovom mišljenju, to je važilo i za Tuđmana, koji je za lobiranje za svoju stvar i "podršku njemu kao predsedniku SAD" uložio znatna finansijska sredstva - napisao je Davinić.

Ponuda američkih generala u penziji

Nudili se da rade i za Srbiju i za Hrvatsku

Privatna konsultantska firma iz Vašingtona, koju su sačinjavala penzionisana vojna lica, ponudila je Srbiji sredinom devedesetih godina svoje usluge u vezi sa sukobom u Hrvatskoj, otkrio je Davinić. Njihove usluge, koje su bile tajne prirode, sastojale su se u obučavanju vojnih snaga strane koja ih angažuje i pružanja taktičko-strateških saveta u pogledu izvođenja konkretnih vojnih akcija.

Davinić je objasnio i da, na osnovu njihovih zapažanja i procena, američka administracija može u određenim slučajevima da tom klijentu obezbedi naoružanje, municiju, opremu za komandovanje, ali i obaveštajne podatke, međutim, njeno učešće u ovakvim projektima je bilo poverljivo i nezvanično. Ovu konsultantsku firmu je, radi rešavanja pitanja Srpske Krajine, sredinom devedesetih angažovala vlada Hrvatske, ali su penzionisani generali preko Davinića usluge ponudili i drugoj strani - Beogradu ili Kninu.

Na pitanje kako je moguće da oni žele da rade za obe strane u oružanom sukobu, penzionisani general američke vojske je Daviniću rekao da je u tome čitava stvar.

- Oni ne bi dozvolili da jedna strane "dobije sve", već bi izdejstvali ishod "koji bi bio prihvatljiv za obe strane". Zaista krajnje neobičan odgovor. Pitao sam ga još da li je bio siguran da je tako nešto bilo moguće. Odgovorio je potvrdno: radilo se "o reči američkih visokorangiranih i iskusnih vojnih lica" - napisao je Davinić.

On je sve ovo preneo Beogradu, ali nikada nije dobio odgovor na ponudu. Ubrzo je usledila hrvatska akcija "Bljesak", tokom koje je iz Zapadne Slavonije proterano više hiljada Srba.

Kurir.rs / B. K.