PUTIN MOŽE SVE DA OPROSTI, OSIM IZDAJE! Evo šta je prethodilo smrti Prigožina i šta će biti s vagnerovcima! Šutanovac za Kurir

Svetska vest broj jedan je pogibija vođe grupe Vagner Jevgenija Prigožina, ali ni to nisu mogle da ne prate najrazličitije teorije, pa i teorije zavere. Između ostalog, britanski obaveštajci sumnjaju da iza pada aviona stoji ruska domaća bezbednosna služba FSB... S bivšim ministrom odbrane Srbije Draganom Šutanovcem razgovarali smo o tome šta je najpribližnije istini, ali i o ostalim gorućim temama, kako na međunarodnom, tako i na unutarpolitičkom planu.

- Jevgenij Prigožin je kontroverzna ličnost, a široj javnosti je poznat kao prijatelj predsednika Putina i izvršilac prljavih poslova za Kremlj. Svetska javnost je za njega čula nakon izbora u Americi 2016, kada je njegova trol firma iz Sankt Peterburga direktno uticala na raspoloženje birača u korist jednog kandidata. Iako je dugo negirao da je imao veze sa izborima u SAD, Prigožin je nedavno priznao da je uticao na tok izborne kampanje. U to vreme, a sve do trenutka pokušaja vojne pobune protiv vrha vojnih struktura vlasti, Prigožin je uživao veliko poverenje predsednika Putina, a njegove paravojne jedinice su se pokazale kao najspremniji deo ruskih snaga, što se moglo očekivati kad se ima u vidu da su pripadnici tih jedinica plaćeni profesionalci sa iskustvom iz Afrike i sa Bliskog istoka. Međutim, to poverenje se pretvorilo u izdaju, a opšte je poznato da Putin može da oprosti sve sem izdaje. Nakon pobune se spekulisalo koliki je rok trajanja Prigožina i na koji način će završiti karijeru. U međuvremenu, veliki deo Vagner boraca je potpisao ugovor s ruskim ministarstvom odbrane, a nekoliko dana pre rušenja aviona smenjen je general Surovikin, koji je bio komandant vazdušno-kosmičkih snaga, čovek za koga se pričalo da je u izuzetnim odnosima s Prigožinom i koji je znao da se planira pobuna.

Upravo ste vi na Tviteru u večeri tragedije napisali da je dan pre pada Prigožinovog aviona smenjen general Surovikin... Pa da li je, kako i rekoste, to slučajnost ili planirana akcija?

- Nisam pristalica teorija zavere, pa se ne bih se upuštao u avanturu spekulisanja o pogibiji, ali isuviše je indicija koje idu u pravcu onoga što zapadne službe iznose kao tvrdnju. Kako stvari stoje, ovo će biti jedno od dela za koje ćemo teško saznati istinu, bar dok su u Kremlju ljudi koji su bili neprijatelji Prigožinu. Toliko toga ukazuje da je ovo planirano ubistvo da je teško poverovati da je došlo do nekog slučajnog incidenta.

O protestima i izborima

Nadam se da se neće upuštati u avanturu bojkota

Da se osvrnemo i na dešavanja na unutarpolitičkom planu - protesti dela opozicije se nastavljaju iz nedelje u nedelju, a iznedrili su i neke vođe opozicije, kako to percipira deo javnosti, i biće platforma za izbore. Kao iskusan političar i bivši predsednik DS, šta kažete, hoće li taj savez opstati?

- Znamo da je bilo više bezuspešnih pokušaja spajanja opozicije u jednu kolonu. Nedavna dešavanja u Narodnoj stranci, kao i sukobi oko mogućih govornika na protestima, ne idu u pravcu ukrupnjavanja opozicione političke scene. Sa druge strane, stranke opozicije imaju toliko različite politike da nije dovoljno da ih okuplja samo negativan odnos prema vlasti i Vučiću. Kako stvari stoje, izbori će biti raspisani u relativno kratkom roku, a još uvek ne vidimo obrise koalicija koje će nastupati. Vidim da neki "stručnjaci" koji su već jednom unazadili opoziciju promovisanjem bojkota sada opet imaju tu politički suicidnu ideju. Verujem da u opoziciji ima ljudi koji su svesni da će iduća vlada trajati pun mandat, pa se shodno tome nadam da se neće upuštati u avanturu bojkota.

Čekala se Putinova reakcija i u četvrtak smo je čuli. Kako vam je to zvučalo?

- Sve što je Putin rekao je apsolutno očekivano i verujem da niko nije pomislio da će reći nešto drugačije. Lično, kao i mnogi širom sveta, nisam uveren u iskrenost tih reči, ali Putin je pre svega predsednik države koja je u ozbiljnim ratnim operacijama i teško da u tim uslovima može da bude iskren, čak kad bi to želeo.

Šta dalje sa grupom Vagner? Kako će se smrt vođe odraziti na tu paravojnu formaciju i šta generalno u narednim danima i mesecima možemo da očekujemo na frontu? Ima li uopšte kraja sukobima?

- Ne očekujem da pripadnici Vagnera urade nešto spektakularno. Oni su pod bezbednosnom obradom od vremena pobune, a veliki deo njih je, kao što sam rekao, već potpisao sporazum po kome prelaze u regularne oružane snage Rusije. Veliko je pitanje da li će i dalje učestvovati u sukobima sa istim moralom kao i dosad, u šta čisto sumnjam. S druge strane, na društvenim mrežama se pojavio snimak groblja Vagnerovih boraca koje je zabetonirano, a krstovi pobacani, što takođe ukazuje na potpunu demoralizaciju u njihovim redovima, ali i sistemsko gašenje i uništavanje te plaćeničke grupacije. Što se tiče kraja rata, tu je odgovor dosta jednostavan - rat može i odmah da stane ukoliko Rusija prekine agresiju i povuče svoju vojsku. Naravno da se to neće desiti u skorije vreme, tako da sam slobodan da predvidim da će ovaj rat potrajati.

O Kosovu i Metohiji

Kurti je izraziti nacionalista, želi da nas uvuče u sukob s Kforom

SAD i EU su uvele sankcije Kosovu, insistiraju na formiraju ZSO i na deeskalaciji. S druge strane, Aljbin Kurti i njegove akcije protiv Srba sve su agresivnije... Šta da očekujemo?

- Iako voli da sebe naziva premijerom najdemokratskije države na Zapadnom Balkanu, Kurti je zapravo izraziti nacionalista i nije dorastao poziciji na kojoj se nalazi dok pokušava da se promoviše kao lider svih Albanaca. Od prvog dana kad je izabran za premijera govorim da se radi o nestabilnom političaru koji nije spreman da gradi demokratsko društvo za sve koji žive na Kosovu, a pritom sve vreme podgreva atmosferu eskalacije sa željom da Srbiju uvuče u sukob sa Kforom, dok on sprovodi puzajuću politiku etničkog čišćenja. I pored toga što zapadni partneri Kosova insistiraju na deeskalaciji, on je u međuvremenu pokazao aspiracije prema delu Severne Makedonije, a odnose Prištine i Tirane sveo na gotovo protivničke. Iako Priština ima jak lobi, kako među političarima u Evropi, tako i u medijima, ipak je administracijama jasno s kakvim čovekom imaju posla, i zato su uveli sankcije. Na nama je da nikako ne nasednemo na Kurtijeve trikove, da imamo strpljenja i izbegavamo svaki mogući sukob koji bi nas obeležio kao krivce.

Svetska tema prethodnih dana bio je i samit BRIKS. I predsednik Vučić je više puta govorio o tome da bi trebalo pažljivo pratiti dešavanja u toj organizaciji. Verujem da i vi s pažnjom to pratite. Pa, da li je i koliko BRIKS ozbiljna "pretnja" kolektivnom zapadu u perspektivi? I gde je i da li je tu šansa i za Srbiju?

- Nema sumnje da će BRIKS svojim proširenjem dobiti na većoj težini, ali daleko je to od pretnje po budućnost kolektivnog zapada i njihovih pacifičkih saveznika. Tačno je da se radi o mnogoljudnim zemljama s rastućim ekonomijama, ali isto tako i sa strukturnim problemima koji će teško prevazići. U ovom trenutku BRIKS je najvažniji Rusiji i oni žele da ga predstave kao savez koji je pandan evroatlantskim integracijama, ali suštinski je te dve organizacije nemoguće porediti. S druge strane, ukoliko BRIKS treba da bude pandan UN, najviše bi stradali korisnici pomoći UN koju praktično finansira Zapad sa saveznicima. Za Srbiju je BRIKS svakako interesantna organizacija, ali naše strateško opredeljenje je EU, gde se geografski, kulturološki, ekonomski i na svaki drugi način nalazimo.

I neformalna večera u Atini i sastanak Vučića sa Zelenskim važne su teme prethodne nedelje, pa kako vi gledate na epilog - Srbija je uspela da zadrži svoj princip u vezi sa sankcijama Rusiji i dobili smo potvrdu od Ukrajine i Grčke da neće priznati Kosovo. Je li to diplomatski uspeh?

- Sastanak dva predsednika Vučića i Zelenskog dobra je vest iz više razloga. Kao prvo, pokazalo se da Zelenski nije podlegao medijskom i političkom pritisku da na Srbiju gleda kao na protivnika, a s druge strane, očigledno je sastanak bio dobar kad se ima u vidu reakcija oba sagovornika. Građani Srbije treba da znaju da je Ukrajina bila protiv bombardovanja SRJ, da su hteli da priznaju celovitu Srbiju, ali i da su, za razliku od Rusa, koji su se sa Kosova povukli još 2003. godine, do samog početka agresije na njihovu zemlju imali pripadnike svojih bezbednosnih snaga na Kosovu. Iako se na trenutak, nakon što je predsednik spoljnopolitičkog odbora ukrajinskog parlamenta potpisao pismo zajedno sa kosovskim lobistima upućeno Lajčaku, činilo da Ukrajina ima nameru da menja stav prema Kosovu, ipak je Zelenski mudriji nego što žele da ga prikažu. Ajde da ne kažemo da se radi o diplomatskoj pobedi, ali o značajnom sastanku sa kojeg smo čuli odlične poruke, to svakako. Očekujem da se u perspektivi razrade mnogi modeli saradnje između Srbije i Ukrajine, na obostrano zadovoljstvo.

Kurir.rs/J. V.