Slika, kažu, govori više od hiljadu reči. Mi imamo dve slike. Bilo bi ih, svakako, više da nas nije mrzelo da tražimo. Odnosno, da gledamo…
Prva slika nastala je 2021. godine u Prištini posle izbora Aljbina Kurtija za premijera. Andreas Šider doputovao je iz Beča da mu poželi sreću. Agencije su javile da je „evropski poslanik Šider potvrdio podršku vladinim prioritetima, posebno ekonomskim i socijalnim reformama, kao i borbi protiv korupcije.“ Negde je iz tog saopštenja ispala fraza o „neraskidivom prijateljstvu“…
Druga fotografija je od juče. „Na marginama“, kako se to birokratski kaže, kongresa Socijaldemokratske partije Evrope, kad se zvanični deo završi pa se učesnici skupa druže po afinitetima i prijateljstvu, sreli su se juče i taj susret ovekovečili Andreas Šider i Aljbin Kurti. Susret ga je, kaže, „oduševio“! Istog dana na KiM je uhapšen još jedan Srbin pod optužbom za „zločin iz 1999. godine“, ali oduševljeni Šider o „socijalnoj reformi“, koja za cilj ima da sve Srbe otera s Kosova, ovog puta ništa nije izjavio. Samo je pri pozdravljanju prijatelju Kurtiju čvrsto stegao ruku.
Za Kurtija zna svaki Srbin i svako srpsko dete na Kosovu i Metohiji, a za Šidera smo čuli tek pre nekoliko meseci kao za austrijskog evroparlamentarca koji se prijavio da kontroliše izbore u Srbiji. Od tada ne silazi sa Šolakovih medija kao Đilasov najverodostojniji svedok da je „Srbiji protiv nasilja ukradena pobeda na izborima“.
Šider kazao ovo, Šider kazao ono… a sve se svodi na pljuvanje Srbije i na to da ćemo pljuvačku s lica obrisati tek kad na vlast dođu Dragan Đilas i njegovo društvo.
Oni su, kaže Andreas Šider, po njegovom dubokom ubeđenju, ono što treba Srbiji.
Hteli - ne hteli, od istorije niko od nas ne može pobeći.
Zar Nemačka ne objavljuje svakog dana da je njena politika prema Izraelu danas diktirana onim što je Jevrejima učinila pre osam i više decenija? Zar se u raspravama o slanju oružja i vojnika u Ukrajinu ne podvlači ustručavanje zbog straha od neprijatnog podsećanja na prošlost?
Istina, desi se da ulove neke generale kako raspravljaju o bombardovanju Krima, ali to je, može se reći, ljudski. Kao kad turista dođe u Beograd, uživa u pljeskavicama i lepom društvu domorodaca oba pola, ali poludi kad mu konobar u gužvi prospe šljivovicu u krilo, pa prasne: „Du, serbisches Schwein!“
Dugo se znamo, svašta smo zajedno prošli, dva puta su hteli da nam unište državu, treći put i njima bog pomaže, uspeli su (eno Hrvata, još pevuše "Danke, Dojčland!")... normalno je da nas neki mrze.
Koje posmatrače poslednjih izbora, uostalom, znate? Šenah, Šider, Fon Kramonova, Grošelj… Neki Francuz? Holanđanin? Portugalac? U EU ima 27 država, a samo su se Nemci javili da nadgledaju izbore u Srbiji! Dobro, Grošelj je Slovenac, ali isti je to mentalni sklop i isto istorijsko opterećenje.
Nije, naravno, tačno, da ceo svet mrzi Srbe. Ni cela Evropa, razume se. Ta je teorija zavere besmislena koliko i ona o čipovanju putem vakcina. Ali, to ne znači da nema pojedinaca i grupa koji uporno rade protiv nas. Iz mržnje i/ili zbog još nečeg. Ili, da ne uvijamo: zbog mržnje i zato što dobijaju novac za svoje lobiranje u korist protivnika Srbije.
A najbolje je kad se to dvoje spoji – kad si plaćen da radiš protiv nekog koga ionako mrziš.
Uzmimo za primer Andreasa Šidera.
Čovek je 17. decembra bio posmatrač na četiri glasačka mesta u Beogradu, Novom Sadu i Bačkom Petrovcu. Ni u jednom zapisniku, kako o radu biračkih odbora tako o radu posmatrača, nije zabeležio nijednu primedbu. Posle izbora nije bilo Šolakovog medija u kojem nije tvrdio da su „na izborima uočene mnoge nepravilnosti“!
Ali, manimo Šolakove novinare, da čujemo šta o Andreasu Šideru znaju oni koji ga mnogo bolje znaju. Austrijski novinari pisali su da su Šider i njegova supruga, takođe političarka, proneverili znatna sredstva nameštajući tendere za nabavku zdravstvene opreme za bečke bolnice. „Trgovci partijskim uticajem“, tako su ih nazivali u naslovima.
A šef spoljnopolitičkog odbora Slobodarske partije Austrije Maksimilijan Kraus ocenio je da je Šider po pitanju izbora u Srbiji „zauzeo pristrasan stav, a da sam nije identifikovao bilo kakve izborne nepravilnosti, što je sumnjivo, ali tipično za njega i njegovu stranku“.
A na pitanje kako ocenjuje delovanje brojnih kosovskih lobista iz Austrije, s bivšim i aktuelnim političarima na čelu, od Kati Šneberger, preko Andreasa Šidera, do Lukasa Mandla, Kraus je istakao da su se „često jednostrano zalagali za interese Kosova, bez objektivnog pristupa“!
Šta ti je bečka škola finoće! Nema odgovora na pitanje zbog čega „pristrasno i jednostrano“?
Zbog sira i vojne muzike, ili zbog onoga što se dobije u trgovini za partijski uticaj?
Nego, da ovog puta ne širimo priču, jer ima toga dosta: Šider je podržavao Mila Đukanovića kad je ovaj bio protiv Srba i Srbije, Majke Srebrenice hteo je da nominuje za Nobelovu nagradu, tražio je nekoliko puta sankcije za Milorada Dodika…
Hiljadu ovakvih poteza zamenila bi jedna jedina slika. Ona na kojoj uz Aljbina Kurtija i Andreasa Šidera stoji i Šiderov štićenik i favorit na izborima Dragan Đilas.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
