Okruženi smo bezobalnim morem gluposti, i pitamo se ima li smisla trošiti snagu i vreme reagovanjem na svaki primer nesuvislosti ili slaboumlja. Sve to zaista liči na „džaba krečenje“…
Ali, ima slučajeva na koje – bez obzira na sumnjive izglede da će se time nešto postići – treba neprestano ukazivati i razobličavati. Kao mikroplastika, oni su naizgled bezazleni, ali zagađuju životni prostor i nanose ozbiljnu štetu.
Jedan od poslednjih primera takvog ispuštanja otrova u sredinu u kojoj živimo je gostovanje novinarke Šolakovog „Radara“ Sandre Petrušić na Šolakovoj televiziji Nova.
Komentarišući odluku glumca Nenada Jezdića da prekine pozorišnu predstavu i obrati se ženi iz publike koja je sve vreme predstave gledala u svoj telefon, Petrušić je rekla: - Dobro je to što je Jezdić njoj tamo rekao, ali bi i on sam morao da pođe od uzroka. Njegovo gostovanje prilikom otvaranja auto-puta, priredba koju je tada izvršio za SNS, to je deo tog onepismenjavanja! Da, treba da zameri tim ljudima u publici, ali treba da uđe u trag toga što je dovelo do toga, a i on je bio deo toga!
Programi Šolakovih televizija, kao i pisanje portala i novina, koji svi odreda striktno podržavaju jednu političku opciju, onu Đilasovu, za sagovonike pozivaju samo istomišljenike. Zato im emisije više liče na seanse autohipnoze i bildovanja samopouzdanja, nego na program koji gledaoce treba da zabavi, obavesti ili edukuje. Godinama već u njima se, poput stilskih vežbi, perpetuira samo jedna rečenica: „Vučić je kriv za sve!“
U recentnijim biografijama Sandre Petrušić na internetu, objavljivanim povodom nagrada koje takozvani nezavisni novinari u Srbiji dodeljuju jedni drugima po sistemu rotacije, prećutkuje se vrlo značajna stavka: ona je bila dugogodišnja novinarka „Srpske reči“ Danice Drašković. Te su novine, poznate po antikomunističkoj reviziji istorije, napadanju Slobodana MIloševića i glorifikaciji Vuka Draškovića, kao Šolakove danas, bile „novine jedne istine“: jedan lider, jedna ideja, jedan neprijatelj.
Sa tako formiranim mentalnim sklopom, Petrušić je tezu o Vučićevoj krivici za sve, bez ikakve sumnje u njenu tačnost, u startu prihvatila kao neporecivu istinu. Komentarom o Nenadu Jezdiću, ona – zato i pišemo ovo, presipajući lončetom vodu iz bezobalnog mora gluposti – igricu diže na novi nivo.
Ako smo do sada imali „naše“ i „njihove“, ona počinje krstaški rat protiv onih koji se ne izjašnjavaju direktno, bilo zato što smatraju da je njihovo političko opredeljenje lična stvar, bilo da obilno imaju druga posla, i da se politikom bave samo na dan glasanja.
Jer, šta žulja Sandru Petrušić?
Pa to što je glumac Nenad Jezdić pre pet godina (!) glumio na jednoj svečanosti koju je upriličila vlast povodom događaja od velike važnosti za državu i sve njene građane – otvaranje auto-puta!
Sve ostalo što je Petrušić nadrobila samo je oblanda da se Vlasi ne dosete o čemu je reč. Jer, kako je to Nenad Jezdić onepismenio narod izgovarajući reči Miloša Obrenovića? I cela ta priča Đilasove opozicije o „nepismenom narodu“ šuplja je, iskopana iz fundusa ocvalih švalera što za žene koje ih odbiju pričaju da imaju sidu. Plus sitnošićardžijska: dajte Šolaku nacionalnu frekvenciju da svi budemo kulturni!
Ali, sve to ima šire posledice. Takva polpotovska jednolinijnost deli građane Srbije i cementira rovove u koje ih smešta. Ako bude po Sandri Petrušić i onima čije interese zagovara, u rovovima ćemo i istrunuti. Pošto nema dijaloga sa ljudima-prekidačima za koje postoje samo dva položaja. Samo seanse autohipnoze: svakog dana u svakom pogledu sve smo bliži pobedi na izborima… Svakog dana u svakom pogledu...
NE PROPUSTITE
Bonus video:
