Bivša SFRJ imala 123 nekretnine širom sveta koje je koristila za diplomatsko-konzularna predstavništva. Medju državama koje su nastale raspadom SFRJ do sada su podeljene 72 nekretnine.
"Naš je interes da što je moguće pre okončamo Aneks B i da jednostavno izadjemo s jednom čistom situacijom da i mi popišemo u punoj meri svoju imovinu, da napravimo svoje planove upravljanja, održavanja, korišćenja, prodaje, kupovine, manjih zamena - ima tu raznih modela", rekao je generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović.
Podela imovine koju je posedovala Jugoslavija precizirana je kroz sedam aneksa: pokretna i nepokretna imovina, diplomatska i konzularna imovina, finansijska potraživanja i dugovanja, arhiv, penzije, dugovanja i privatna svojina.
U Aneksu B najviše se odmaklo - od podeljenih objekata Srbija je dobila 30, Hrvatska 18, Slovenija i Bosna i Hercegovina po 10, Makedonija četiri objekata. Čeka se podela 51 nekretnine, jer imovinsko-pravna pitanja sa državama u kojima se one nalaze nisu rešena.
Sporni su objekti i zemljište u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi."Ono što je za nas bilo važno i zašto smo insistirali da se Moskva i Nju Delhi posebno tretiraju je pitanje reciprociteta jer je Srbija na osnovu sporazuma koji su bili potpisani dala odredjene objekte u Beogradu i jednoj i drugoj strani i mi inisistiramo da se pitanje reciprociteta, onoga što smo mi dali jedni drugima uzme u obzir", istakao je Odalović.
Za pet nekretnina koje su države odlučile da prodaju, dve u Njujorku jedan u Nemačkoj, Japanu i Švajcarskoj, sukcesori su pronašli američkog agenta za nekrtnine.
(Beta/RTS)
