icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

DOBIO PULICEROVU NAGRADU Ceo svet čitao Pupina, kod nas cenzurisan!
Foto: Printscreen

GENIJE I ZAŠTITNIK

DOBIO PULICEROVU NAGRADU Ceo svet čitao Pupina, kod nas cenzurisan!

Specijal

Zabrana Naučnik je sam platio prevod svoje knjige na srpski jezik, ali je iz izdanja posle Drugog svetskog rata izbačen deo u kojem govori o Svetom Savi

Prvo izdanje Pupinove autobiografije „From Immigrant to Inventor“ objavljeno je u Njujorku, septembra 1923. godine. Sledeće, 1924. godine knjiga je nagrađena Pulicerovom nagradom. Pupin je prvi Srbin koji je dobio ovo vredno priznanje.


U Americi knjiga postaje bestseler. Izdanja na japanskom, nemačkom, francuskom, švedskom, italijanskom, ruskom, pokazuju veliku popularnost koje je ovo Pupinovo delo imalo u čitavom svetu.

 

foto: Privatna Arhiva


Interesantno je da su je 1929. čak i Nemci, zbog svoje motivacione snage i moralnog obrasca, davali svojim najboljim učenicima. Posle svih borbi s Pupinom tokom Velikog rata oni usvajaju njegovu reč kao najbolji moralni obrazac. Amerikanci su decenijama delove knjige imali kao obaveznu lektiru u školama. Pa da ništa drugo Mihajlo Pupin nije učinio, samo da je napisao knjigu tako velike snage i poetske imaginacije, u kojoj predstavlja Srbiju i nauku ruku pod ruku s velikim teškoćama i načinom na koji se one prevazilaze, dao bi veliki doprinos i desetinama hiljada mladih ljudi koji su knjigu čitali u svojoj domovini.

 

OVO JE SMETALO: Otvorio oči srpskom narodu


Deo koji je od sedamdesetih godina sklonjen iz
Pupinove knjige, o Svetom Savi:


„Prvo sam od majke čuo priču o životu ovog čudesnog Srbina. Ukratko rečeno, ovo je priča koju sam od nje čuo. Sveti Sava bio je najmlađi sin srpskog velikog župana Nemanje. Rano još odreče se kraljevskih časti i povuče se u jedan manastir u Svetoj Gori, gde provede mnogo godina u učenju i razmišljanju. Zatim se vrati u svoju domovinu u početku trinaestog stoleća, postade prvi srpski arhiepiskop i osnova samoupravnu srpsku crkvu. On je osnovao i narodne škole u državi svoga oca. Tu su srpski dečaci imali prilike da nauče čitati i pisati. Tako je on otvorio oči srpskom narodu, a narod, iz zahvalnosti i priznanja za ove velike usluge, prozove ga Svetim Savom Prosvetiteljem, slaveći večito njegovo ime i uspomenu na njega. Od vremena Svetoga Save prošlo je sedam stotina godina. Ali nijedne godine nije bilo a da se, u svakom mestu i u svakom domu gde Srbi žive, ne bi održavale svetkovine na kojima se slavi ime njegovo.“


Ipak, ova knjiga mučila se sa srpskim izdanjem. Prevod je platio sam Pupin, pomogao „Matici srpskoj“ da njena cena bude jeftina.


Ali opet posle Drugog svetskog rata, tokom sedamdesetih, nov prevod je značio da više nema Crnjanskog, da svetosavska kockica nedostaje.

 

foto: Ilustracija


Zamislite, Amerikanci i Nemci, Japanci i Francuzi uče ko je bio Sveti Sava, a srpskom narodu je to bilo uskraćeno.

 


Puno je pisao


Mihajlo Pupin je puno pisao: pisma, eseje, naučne radove i udžbenike, ali i popularne knjige. Za autobiografiju dobija Pulicerovu nagradu, ali piše još dve izuzetne knjige. Jedna se zove: „Nova reformacija - od fizičke ka duhovnoj realnosti“, a druga ima izuzetno ime - „Romansa mašine“.

 

foto: Privatna Arhiva


Ako tražimo najboljeg filozofa među naučnicima i svakako najboljeg filozofa religije, onda moramo da pogledamo u ove druge Pupinove knjige. Čitaju se lako, a hodate kroz njih hodajući sa najboljim duhovnim vodičem, upoznajući kako svaki čovek nosi u sebi komadić zvezde. Mihajlo Pupin je umeo da pokaže važnost i sigurnost postojanja božanskog svoda nad nama, umeo je da pokaže naukom da postoji život posle smrti.

 

foto: Privatna Arhiva


U poslednjem intervjuu dolazi novinar Njujork tajmsa, seda pokraj postelje u kojoj leži Mihajlo Pupin i kaže:

- Sedim pored idvorskog pastira, pastira koji je postao jedan od najvećih naučnika 20. veka. Pita ga: „Profesore Pupin, da li vas je nauka udaljila od Boga?“, a Pupin odmah jasno odgovara da je njega nauka približila Bogu, da ga je vera njegove majke dovela do nauke i da se on nada da će nauka dovesti ljude do njene vere.


U jednom velikom članku u poznim godinama on govori o tome kako je uspeo da pokaže svojom naukom da postoji život posle smrti. Čitav članak pokazuje kako Pupin objašnjava da postojanje duše nije neko eterično pitanje, već nešto vrlo konkretno, što se da i pokazati i dokazati.


Bolji hrišćanin


„Nauka me je učinila boljim hrišćaninom“, piše Mihajlo Pupin na početku svog naučnog ekspozea. U Njujork tajmsu pronalazite Svetoga Savu. Smatra da Amerikanci, takođe, moraju upoznati čoveka koji je toliko zadužio ne samo srpski narod nego i ceo svet. Zamislite kako on piše da je Sveti Sava osnovao u srednjem veku škole u čitavoj Srbiji, školujući sistematski srpske dečake po srpskim manastirima. Neustrašiv i borben, pisao je da uvek ide u pratnji svog zaštitnika, a to je Sveti Sava. Da uvek misli na carstvo nebesko, a to je na neki način i zavet koji je u tradiciji srpskog naroda.


Ne samo da je autobiografija prekrajana po meri nekih ideologija u 20. veku nego su i druge knjige pretrpele zemljotres. Iz nove reformacije ispadala je tako reč Bog, ali vi ne možete isterati Boga iz Pupinovih dela.

 

 

 

 

RECENZIJE U AMERIČKOJ ŠTAMPI


Knjiga ima dve interesantne strane. Nikad ranije nisam našao kompletnu priču o amerikanizaciji doseljenika, niti sam ikad pročitao tako jednostavno izlaganje o razvitku moderne nauke, napisano za one koji o njoj malo znaju, kao što sam to u ovoj knjizi našao. Međutim, ova knjiga ima daleko veću vrednost. Izlaganje o njegovom životnom i rodnom mestu kao čobanina pisano je živim stilom koji se primiče najuzvišenijoj književnoj umetnosti.
Saturdej rivju, 27. oktobar 1923, povodom Pupinove autobiografije


Priča Pupinovog života, kako ju je sam ispričao u svojoj autobiografiji, uzbudljiva je kao i bilo koje naučno otkriće, i otkriće je jedne od najšarmantnijih i najljubaznijih ličnosti 20. veka.
Lajon Fels, Vašington post, april 1935.


Izgleda da je Pupinu svako pružao ruku. Malo je knjiga koje iznose, tako iskreno i zahvalno, spremnost prosečnog Amerikanca da ukaže pomoć, odnosno prosečnog čoveka uopšte. Ovo je knjiga koju treba čitati. Naročito treba da je čitaju mladi studenti, ne samo zato što će im razviti interesovanje za nauku već što će ih upoznati sa jednom vrstom ličnosti, vrednom da se takva uvek poželi.


Nju ripablik, 21. novembar 1923, povodom Pupinove autobiografije


Sličnost Srba i Škota jako je naglašena od strane Pupina u njegovoj knjizi, i oni koji ne znaju koje crte karaktera da uporede primeri o srpstvu će ga osvežiti... Topla iskrenost je način na koji on prilazi stvarima, bilo kad se udvara lepuškastoj devojci ili pak kad izlaže svoje političke poglede u Evropi. Sve je to nešto što vas obuzima i ponese.


Njujork, Ivning post, 8. oktobar 1923, povodom Pupinove autobiografije

Iz pisma idvorskom parohu, 29. maj 1930.


Predstavio sam svetu srpski narod i srpsku majku


Milo mi je što od Vas čujem da Vam se prevod moje autobiografije dopada. Nemački prevod se sad štampa u popularnom izdanju, a i originalno amerikansko delo se takođe štampa u popularnom izdanju i namenjeno je amerikanskoj omladini. Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo jer sam moju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena. Neki odlomci iz nje ušli su u amerikanske udžbenike.

 


Kurir / Aleksandra Ninković Tašić

 

Foto: Printscreen, Ilustracija, Privatna arhiva

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.