ILIĆI SE SA ČETVORO DECE VRATILI NA RODNO KOSOVO! Srce ih godinama vuklo, pa kupili kuću kod Zvečana: Da deca znaju da je to naše

Svih prethodnih godina srce me je vuklo nazad na Kosovo i Metohiju. Jer, jedino mi je ovde puno srce. Jedino smo ovde moja porodica i ja to što jesmo. Zato i želim da moja deca odrastaju na svome. Kupili smo kuću u Žitkovcu kod Zvečana, da deca znaju da je to lično naše, da nama pripada, baš kao što znamo da su Kosovo i Metohija naš dom, naše mesto življenja i opstanka.

- I supruga i ja smo rođeni i živeli u gradu, u Kosovskoj Mitrovici. No, putevi su nam bili takvi da sam zbog mog posla 2013. godine otišao u Pančevo, gde sam radio neko vreme. Godinu kasnije sam se oženio i supruga se sa mnom preselila u Pančevo, gde smo boravili pet godina. Potom smo 2018. prešli u Kraljevo. U gradu na Ibru sam radio u privatnom preduzeću za proizvodnju nameštaja, a moja supruga u struci - priča Jovan.

- To nešto je bio osećaj pripadnosti, želja za ovim podnebljem koje je, za nas, nekako posebno i drugačije. Siguran sam da svi oni koji su rođeni i živeli su na Kosovu i Metohiji, a odakle su bili prinuđeni da odu, razumeju ovaj naš osećaj. I uveren sam da svima njima nedostaje ovaj prostor. Jednostavno, falilo nam je ovo nebo, ovaj vazduh, priroda, svetinje, ovde smo nekako čini mi se i bliže Bogu jer moja porodica živi liturgijskim životom - priča ovaj mladi domaćin.

Jovan nam objašnjava i da je želja za povratkom dugo tinjala u njemu i da su, kada su saznali da se u Žitkovcu kraj Zvečana prodaje kuća, rešili da je kupe.

- Još je još nismo sasvim otplatili i uredili, nadamo se da ćemo to uskoro učiniti, jer ova kuća je bila baš to što smo želeli. Nismo se vratili u grad već ovde na selo jer smo hteli da nam deca žive u zdravom i prirodnom okruženju - nastavlja naš sagovornik i dodaje da je supruga Milena bila malo bojažljiva jedino oko dolaska na selo, budući da je u gradu sve dostupnije.

Voleo bih da još neka raseljena porodica sa Kosova i Metohije sledi primer moje porodice i vrati se u svoj zavičaj. Istovremeno pozivam i žitelje centralne Srbije da dođu i posete svoju južnu pokrajinu, da dolaze što češće i da obilaze, pre svega, svetinje. Samo tako moći će da shvate veličinu baštine i vrednosti kulturno-istorijskih spomenika na Kosovu i Metohiji, a koje pripada čitavom srpskom narodu i svakom Srbinu gde god da je - kaže Jovan.

Oko povratka na Kosovo i Metohiju nije se, veli, kolebala, dok su i njegovi i njeni roditelji, rođaci i prijatelji bili skeptični i ne baš blagonakloni prema odluci da se vrate.

- Iskren da budem, uglavnom su nas odvraćali od toga upravo zbog situacije koja se poslednjih godina dešava na severu Kosova i Metohije. Govorili su nam da dolazimo u veliki rizik i neizvesnost i da zbog toga ne bi trebalo da ostavljamo sigurnost koju smo imali u centralnoj Srbiji - kaže Jovan.

Veruje i da je privilegija živeti na Kosovu i Metohiji uprkos tenzijama, strahu i neizvesnosti. Ističe da je čovekova sloboda nešto što dolazi iznutra i da uprkos okolnostima, od nas samih zavisi da li se i koliko osećamo slobodnim.

- Smatram da je sloboda ono što čovek nosi u srcu, jer kada u srcu nosi Gospoda Boga za njega nema opasnosti i bojazni. Zapravo, verujem da je privilegija živeti na KiM, jer ovo je sveti prostor, sveta zemlja - govori nam Jovan. - Svestan sam tenzija i teške bezbednosne situacije po Srbe na severu Kosova i Metohije, ali uprkos svemu, pritiscima i napadima, daleko je teže Srbima koji žive južno od Ibra. Na severu Kosova i Metohije, ipak je, uglavnom kompaktna srpska sredina i mi Srbi se moramo odupreti teroru, odnosno ne smemo dozvoliti da nas napadi i pritisci slome.

Kurir.rs/Novosti