BEOGRAD - Rešenje problema u otkupu maline koji se u Srbiji ponavljaju svake godine leži u boljoj koordinaciji svih učesnika u lancu, kao i njegovoj modernizaciji i unapređenju efikasnosti, ocenili su stručnjaci.
"Nažalost i ove godine imamo sličnu situaciju, kao i u prethodnim godinama", kazao je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić, koji smatra da je problem u izostanku koordinacije tri faktora - proizvođača malina, hladnjačara i izvoznika i države.
On je rekao da malina nije egzistencijalni poljoprivredno-prehrambeni proizvod koji je u režimu intervencije države kada se radi o cenama i robnim rezervama, ali i naglasio da je reč o voću koje ima izuzetan strateški izvozni značaj.
"Malina je posle kukuruza najznačajniji poljoprivredni proizvod po vrednosti izvoza", podsetio je Ševarlić.On je ukazao i da proizvodnja maline angažuje izuzetno veliki deo radno sposobnog stanovništva, posebno u brdsko-planinskom području "koje je inače ekonomski prilično devastirano".
Ševarlić je istakao da je neophodno napraviti neki iskorak, jer Srbija stagnira na 15.000 hektara površina pod malinama, prinosi su od 4,5 do šest tona po hektaru u zavisnosti od vremenskih prilika, a godišnji obim proizvodnje od 70.000 do 90.000 tona.
"Istovremeno na evropskom i svetskom tržištu i proizvodnji maline došlo je do značajnih promena, i mi postajemo sve manje konkurentni bez obzira na kvalitet naše maline", upozorio je on.
Ševarlić je kazao da je država povukla neke poteze po tom pitanju, pa je između ostalog, prvi put ove godine uvela regresiranje dizel goriva u količini od 100 litara po hektaru voćnih zasada, uključujući i maline.
Obezbeđeni su i subvencionisani krediti sa kamatnom stopom od šest odsto za organizovanje proizvodnje za registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali i za hladnjače i izvoznike ukoliko angažuju sredstva za otkup maline, kao i podsticaji za podizanje zasada malina u iznosu 240.000 do 250.000 dinara po hektaru u zavisnosti od sortimenta, rekao je on.
Država međutim, nije izvršila ograničenje izuzetno visokih marži u prometu sredstava za hemijsku zaštitu bilja, koji čine odgovarajući udeo u troškovima proizvodnje maline, takođe bi trebalo preispitati i visinu marže za plasman mineralnih đubriva koji takođe čine značajnu stavku u proizvodnji maline, ocenio je Ševarlić.
Proizvođači pak moraju da se edukuju za organsku proizvodnju maline, koja je izuzetno tražena na svetskom tržištu, a neophodno je izvršiti licenciranje izvoznika kao što je to slučaj sa klanicama, ne samo po osnovu uvođenja sistema "Hasap", nego i nekim drugim elementima, precizirao je Ševarlić.Prema njegovim rečima, treba daleko više posvetiti pažnju povećanju asortimana proizvoda i umesto izvoza maline u zamrznutom stanju, više proizvoditi i plasirati takozvanu liofilizovanu (isušenu) malinu, posebno sa dodatkom voćnih šećera koja je sve više tražena u pekarskoj i konditorskoj industriji...
"Ako igde država treba da pomogne, onda treba u subvencionisanju onih troškova koji nastaju po osnovu komercijalnih, sitnih pakovanja od 200 grama do 300 grama sa srpskom robnom markom, jer se na taj način dobija prepoznatljiv tržišni imidž naše maline", objasnio je Ševarlić.On je dodao da takođe treba obratiti pažnju na nova tržišta koja su izuzetno profitabilna kao što su Japan, skandinavske zemlje, SAD...
Ševarlić je na kraju kazao i da ostaje otvoreno pitanje zašto proizvođači nisu iskoristili raspoložive kapacitete u hladnjačama za koje je država subvencionisala lagerovanje i sačekali da svoju malinu plasiraju po povoljnijim cenama, budući da je ona najniža u momentu otkupa.
"Proizvođači su u poslednjih 15 godina propustili priliku da oni postanju suvlasnici hladnjača i raspolažu sa svojim proizvodima, i ako su nezadovoljni odnosom i ponašanjem hladnjačara, istisnu sve posrednike", zaključio je on.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković kazao je da će ovogodišnji rod maline u Srbiji, prema procenama, iznositi 94.600 tona, što je za oko 5.000 tona više nego lane.
Površine pod malinama iznose 15.332 hektara, a očekuje se da će prosečan prinos iznositi 6,17 tona, precizirao je Stanković, pozivajući se na procene Republičkog zavoda za statistiku.
On je podsetio da je prošle godine sa 15.354 hektara ubrano ukupno 89.602 tone malina, a prosečan prinos je iznosio 5,84 tone.
Otkupna cena maline trenutno iznosi 100 dinara za kilogram, rekao je Stanković, napominjući da su proizvođači u prvoj fazi otkupa tražili 1,22 evra, a sada 1,44 evra i "opet ove godine isporučuju državi zahtev za izvoznim subvencijama od 20 odsto".
Komentarišući trenutnu situaciju na tržištu maline i otkupu tog voća, Stanković je naveo da će se "igra" u vreme otkupa stalno ponavljati, kao i pritisak malinara na državu i kreatore ekonomske politike, a takva situacija, kako je upozorio, može ugroziti našu izvoznu poziciju na stranim tržištima.
Prema njegovim rečima, treba prekinuti ovu praksu i raditi na osavremenjivanju celog lanca, od proizvodnje, otkupa, prerade do plasmana na strano tržište i učiniti ga znatno efikasnijim.
