KRALJEVO - Slatko kao posebna i skupocena poslastica, koja se najpre služila na vizantijskom dvoru, u našu građansku kulturu dospelo je krajem 19. i početkom 20. veka kada jača nacionalni identitet i svest o značaju tradicionalnih vrednosti.
U cilju očuvanja i promocije bogatog i raznovrsnog kulturnog i gastrološkog nasleđa i otvaranja novih sadržaja, koji će kao značajna i nesvakidašnja turistička ponuda naći svoje mesto na kulturnoj mapi Kraljeva i Srbije, Marina Likuć Cvetić, istoričarka umetnosti i njena kćerka Lidija Cvetić
Vučković,glumica i doktor nauka umetnosti i medija, uz podršku supruga i oca Dragomira,došle su na ideju da u centru Kraljeva,u očuvanom ambijentu salona sa početka 20 veka otvore muzej pod nazivom “Muzej slatka-Kuća Cvetića“.
Od 32 vrste slatka za koje se zna u Srbiji Cvetići sami proizvode 24 vrste i to isključivo od voća, cveća i začina iz svog dvorišta. Kolekcije slatka iz “slatke“ radionice dve šarmantne Kraljevčanke stigle su do Engleske, Japana, Indije, Francuske i nekih drugih država i to u posebno dizajniranoj ambalaži koja verno prezentuje grad i zemlju odakle slatko potiče.
"Cilj otvaranja muzeja je da vratimo slatko u Srbiju jer ono to zaslužuje kao važan simbol i obeležje koji na autentičan i gotovo umetnički način promovišu našu istoriju,tradiciju,običaje ali i građansku kulturu. Kneginja Ljubica, žena knjaza Miloša, prva je u Srbiji kuvala slatko. Dok je knjaz boravio u Kragujevcu ona je kao glavna domaćica prela, mesila i pekla hleb, a nedeljom kuvala slatko. Interesantno je da je u to vreme u Srbiji bilo puno putopisaca, među kojima i Feliks Kanic, Oto Dubislav Prih, Gustav Raš i drugi koji su bez izuzetka pisali da se u kući ministara, profesora, bankara, advokata i lekara, kao i kućama skromnih trgovaca i zanatlija, posetiocima za dobrodošlicu služi slatko. Samo to, da ne spominjem druge vrednosti, slatko je zaslužuje muzej“, kazuje Marina Lukić Cvetić.
Kuća potomaka Filipa Cvetića, čuvenog kraljevačkog trgovca vina,vremenom je postala svojevrsna mala akademija u kojoj, pored recepata o svim vrstama slatka, posetioci mogu saznati sve o načinu posluženja prvog srpskog brenda.
Dr Lidija Cvetić Vučković posebno naglašava da slatko zahteva dugu i strpljivu pripremu kao i način kuvanja kako bi danas u hiperprodukciji slatkih proizvoda-džemova, pekmeza i raznih namaza zadržalo kulturnu i identitetsku simboliku za Srbiju.
"Slatko se priprema od najboljih celih i jednačitih komada voća,odnosno cveća, na primer ljubičice, jorgovana itd. koji se dugo pripremaju i kuvaju, neki i nekoliko dana u “pet ili devet voda“. Slatko mora biti providno, ne suviše retko, ni gusto. U odabiru plodova kao i procesu kuvanja ljubav, znanje i iskustvo domaćice ima neprocenjivi znača. Međutim, nije u tome sve. Mnogo toga od dragocene koristi ima i u načinu posluženja jer slatko ne simbolizuje samo dobrodošlicu nego i sublimira nešto najbolje što ta domaćinska kuća ima“, kaže Lidija Cvetić Vučković, glumica i intelektualka koja je uz majku Marinu ušla u sve tajne kuvanja najboljih i najukusnijih vrsta slatka.
Sačuvati nasleđe za budućnost
U muzeju slatka porodice Cvetić nalazi se i mnoštvo predmeta za posluživanje slatkim. Tu su sve kolekcije koje su u Srbiji upotrebljavane u prethodnih 150 godina tako da posetioci sami mogu da odaberu kolekciju kojom žele da budu posluženi. Zato ovo nesvakidašnje “slatko“ muzejsko zdanje i vlasnici i gosti nazivaju i “muzejom malih predmeta i velikih sećanja“ koji s puno opravdanja pripada značajnom nematerijalnom kulturnom nasleđu koje treba baštiniti i sačuvati za budućnost. Po rečima Marine Lukić Cvetić i njene kćerke njihov muzej slatka ima upravo tu funkciju.
(Kurir.rs/RINA/Milanko Danilović)
