LOZNICA – Lozničanin Rade Prelević danas bi stajao u nekom od redova, čekao, uplaćivao takse i nervirao se što ponovo mora da vadi gomilu dokumenata, ličnu kartu, vozačku i saobraćajnu dozvolu, bankovske kartice i sve drugo što mu se nalazilo u novčaniku koji je nedavno izgubio. Onih dvadeset hiljada dinara, koliko se tu takođe nalazilo, nekako bi i prežalio, ali peripetije koje bi ga čekale sigurno mnogo teže.
Što sve to ne mora da radi zahvalan je Nebojši Maksimoviću, iz Lipnice kod Loznice, mladom poštaru u lozničkoj Pošti koji je potvrdio da i u ovom ludom vremenu postoje časni i pošteni ljudi. Pre nekoliko dana Prelević je u žurbi novčanik stavio na svoj automobil, da privremeno oslobodi ruku, a onda je, ne uzveši ga, seo za volan i dao gas. On je otišao u jednom pravcu, a novčanik odleteo u drugom. Taman kada su iz njega počele da lete hiljadarke naišao je Maksimović. Najpre ga je iznenadio prizor novca koji ‘’pada s neba’’, a onda je video prikupljajući novčanice i novčanik na putu. Znao da je neko na gubitku, a šta će uraditi nije se premišljao ni sekundu.
- Naišao sam u blizini šanca, kod spomenika Stepi Stepanoviću, i najpre video novčanice, a onda i novčanik. Pokupio sam pare i video da je u novčaniku i gomila ličnih dokumenata. Po adresi iz lične karte shvatio sam da je čovek iz tog kraja Loznice, ali tamo ne nosim poštu, tako da ne poznajem ljude koji tu žive i nisam znao gde da tražim vlasnika. Pozvao sam kolegu koji ‘’pokriva’’ taj teren i on mi je pomogao da dođem u kontakt sa Prelevićem. Brzo smo se našli i sve nađeno sam mu predao – kaže Maksimović koji kao poštar radi poslednjih sedam meseci i u svom postupku ne vidi ništa posebno.
Tako ne misli Prelević koji smatra da je gest mladog poštara nešto što je za svaku pohvalu i treba da bude primer ljudima.
- Došla su neka druga vremena kada ljudi pokleknu i za mnogo manju sumu, nažalost, sada su na ceni neke druge ‘’vrednosti’’. Mogao je Maksimović da uzme novac i ode, ko bi to znao, nije morao ni da gleda šta je u novčaniku, jednostavno je mogao da ga, sa sve dokumentima, ćušne negde pored puta, u kanal i gotovo. Nije to uradio nego se potrudio da me pronađe, postupio je kao častan čovek. Neko ima platu od dvadeset hiljada dinara, mora mesec dana da se naradi za te pare, tako da nije to ni tako mali iznos. Ovo je divan gest i prosto ne mogu da verujem da još ima takvih ljudi. Zaista mi je drago što sada znam da postoje mladi koji cene neke druge vrednosti osim materijalnih i mislim da Pošta treba da bude srećna što ima ovako savesnog i poštenog čoveka u svojim redovima. Zahvalan sam mu mnogo – kaže zadovoljno Prelević.
On se ponovo sreo sa mladim poštarom jer je želeo da mu se nekako oduži, bar simbolično, iako se Maksimović tome protivio uz objašnjenje da bi isto postupio i svaki drugi njegov kolega.
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
