SVETO MESTO POMIRENJA! Obeležen veliki jubilej u Orašju, SEDAM VEKOVA HRAMA SVETOG JOVANA KRSTITELjA

U porti hrama Svetog Jovana Krstitelja i Preteče u Orašju obeležen je veliki jubilej, sedam vekova postojanja ovog pravoslavnog hrama. Po predanju, pre nešto više od 700 godina, posle višegodišnjeg građanskog rata u Srbiji, pomirili su se rivali u borbi za vlast - srpski vladari iz loze Nemanjića, braća Stefan Uroš II Milutin i Stefan Dragutin.

Na ovom svetom mestu pomirenja kralj Milutin je podigao manastir. Kulturna manifestacija povodom velikog jubileja ovog istorijskog hrama sastojala se iz likovne kolonije i saborovanja vernika i ostalih građana Temnićkog kraja. Umetnici, vrhunski slikari koji su došli u Orašje, svojim radovima su opravdati sva očekivanja, a slike nastale na ovoj koloniji biće izložene u septembra u Varvarinu, a zatim će biti poklonjene hramu u Orašju.

Nakon slikarske kolonije, u porti hrama u Orašju u održano je i saborovanje i pesničko – dramska prinošenja. Izveden je i dramski program u kojem su učestvovali prvak Trsteničkog pozorišta i njegov upravnik Dušan Jović i dramski pisac, pesnik, humorista i satiričar Miloš Milošević Šika. Organizatori manifestacije bili su Opštinska biblioteka Varvarin i Crkva Svetog Jovana Krstitelja i Preteče, a pokrovitelj Fabrika kisele vode “Golub Izvor” Orašje.

Letopis Crkve Svetog Jovana Krstitelja i Preteče u Orašju, koji se čuva u crkvenoj biblioteci, govori da je manastir, na temeljima neke starije građevine, sagradio kralj Stefan Uroš II Milutin u XIII veku, koji je u svoje vreme najpre podigao prednji deo hrama (istočni deo), a da je priprata delo Obrenovića. Manastir je bio živopisan i imao je i svoje konake koji su postojali do Velike seobe Srba za vreme Arsenija Čarnojevića, pećkog patrijarha, kada je manastir razoren i popaljen.

Po završetku Prvog srpskog ustanka manastir je razoren, a narod je crkvu vrlo brzo obnovio i popravio jer je već 1815. godine imala svog sveštenika popa Ognjana koji okupljen om narodu čita pismo o pozivu na ustanak. Posle Svištovskog mira, u doba Mustafe paše, narod, je na inicijativu bratstva kaluđera Mana stira Kalenića, obnovio ovu svetinju i od tada pa sve do kraja II svetskog rata bio je metoh manastira Kalenić.

Kurir.rs/ Ž. M.