Mora da bude od voća i mora da bude prirodno proizvedena, ukazuje jedan od proizvođača koji je svoje proizvode predstavio na izložbi vina, meda i rakije pod nazivom „Šiše i blago“.
Predstavnici starih zanata pak otkrivaju, da su zapadnjaci oduševljeni vranjskom grnčarijom
Izložba je upriliče na "Danima Vranja" u ponedeljak u Gradskom parku. Slobodan Mitić, ispred destilerije Zlatna lula, koja postoji 15 godina koliko je i on u ovom poslu otkriva tajnu kako proizvodi rakiju visokog kvaliteta.
"Ovde su trenutno četiri proizvoda šljiva, kruška travarica i jabuka . Sve rakije su minimum pet godina starosti odležale u hrastovim burićima osim kruške naravno koja je u beloj boji. Mora rakija da odleži , mi minimum tri godine čuvamo i onda se vadi proba se imamo sad rakije na pet godina, na sedam na 12 godina starosti, tako da je kvalitet bolji što je duže odležavanje. Izbegavamo hemiju u svakom obliku. Mora da bude od voća i mora da bude prirodno proizvedena.
Mi smo prva gradska destilerija, prvi smo se registrovali po prvom Zakonu o jakim alkoholnim pićima još 2010. godine. Presudila je ljubav prema kvalitetu i prirodni talenat. Tako sam se rodio s talentom za proizvodnju rakije. Treba ljubav, treba volja i talenat za to", otkriva Slobodan.
Na pitanje koja je rakija za koju priliku, odgovara: "Ja ne mogu nikad da se odlučim meni su sve za svaku priliku, pre jela i posle jela i u srećnim trenucima i u tužnim trenucima rakijica uvek", objašnjava Slobodan.
Da se sačuvaju od zaborava osim vina, meda i rakije predstavljeni su i stari zanati. Grnčarstvo tradicionalni zanat, i sve je lepše i ukusnije u pripremi hrane u "grnčariji" "O tome ne treba govoriti to je dokazano , što se tiče zanata i koliko sada radimo brojke pokazuju znači katastrofalnu situaciju. Rođen sam u grnčarskoj porodici zanat sam nasledio od svog oca imam 40 godina i od malih nogu sam u ovom poslu. Brat i ja smo preuzeli posao pre 15 godina, radimo trudimo se da održimo proizvodnju. Imamo podmladak u kući pa ćemo da vidimo što se tiče budućnosti. Mnogo nas je malo u ovom poslu, mnogo malo smo ostali", ističe Ivan Stošić iz grnčarske radnje "Stošić".
Na pitanje da li grnčarija nađe put do kupca odgovara: "Da se ne žalimo ima interesovanja, iskreno ne možemo da uradimo i postignemo, kupuju ljudi sa svih strana i zapadnjaci interesantno im je. Oni u principu znaju šta je to. Naš način izrade, ukrašavanje, šare sve ih to oduševi kod gotovog proizvoda", objašnjava Ivan.
Nevenka Stanković je na razboju, i u toku je izrada prelepe krpare pod vedrim nebom. Tkanjem se bavi od 2006. godine kada je završila kurs tkanja. Projekat je realizovala EU i dala razboje.
"Nažalost nema interesovanja za tkane proizvode. Žene i nemaju vremena niti da nameštaju po kući ovakve krpare kao ni heklane stvari, čuvaju ih po fiokama, to se više ne namešta. Treba da se uštirka da se opere one za to nemaju vremena. Mlade domaćice sad nizašta nemaju vremena. Ja ne odustajem. Imam konce imam razboj, "greota" bi bilo da to tako ostane.Izlažem i prodajem na sajmovima ", kaže Nevenka i poručuje: "Lepota je u tome da nađete sebe u nekom hobiju, a ne da se dangubi i ništa ne radi, nego da se nešto uradi korisno. Meni je ovo prelepo ja lepotu nalazim u tome da uskladim sad koju ću boju da stavim da mi to izgleda lepo i tako mi vreme brzo prolazi", iskrena je Nevenka.
T.S.
NE PROPUSTITE
