POSLEDNJI OPANČAR TIMOČKE KRAJINE JOVAN (82) NAPRAVIO OPANKE ZA BREGOVIĆEV ORKESTAR: Tražili su srpski model

Napravio je na hiljade opanaka, ima 82 godine, i poslednji je opančar Timočke krajine. Zove se Jovan Anić, živi u Zaječaru, i kaže da će praviti opanke dok god ga ruke služe. A kako i da ne pravi svoje opanke kada ih sada svi u svetu mogu videti, zahvaljujući Bregoviću.

- Napravio sam opanke za ceo ’’Orkestar za svadbe i sahrane’’. Zaista mi je to bila čast. Za njih sam napravio srpski model, to su tražili. A našao me je naš Zaječarac Bokan koji od početka svira u tom Bregovićevom orkestru – kaže Jovan.

Tako, sada gde god nastupao Bregović, biće i Jovanovih opanaka čiji je vek trajanja prilikom nošenja duži čak od 50 godina!

- Postao sam šegrt sa 13 godina i to u Negotinu jer sam rodom iz obližnjeg sela. Iz Negotina sam prešao u Zaječar, tu dočekao penziju, ali ne prestajem da radim i kvalitet ne umanjujem ni za milimetar. A nekada se radilo drugačije, od svinjske kože. Ja odavno radim gornji deo opanka od jareće kože, a ostali deo od teleće i goveđe kože – kaže Jovan i dodaje da je sada kod nas teško doći do goveđe kođe, pa mu donose iz grčke poznanici kad idu na more.

Opanke koje pravi ovaj Zaječarac nose i u okolnim državama, u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji...

- Pravljenje jednog para opanaka je 9-10 sati rada. Cene su od 30, 40, 50 evra. Prodajem ih po porudžbini kulturnoumetničkih društva, ili neko naruči za sebe. Najmanji broj koji sam u životu napravio je za dvogodišnje dete, najveći broj je 46 po porudžbini – kaže ovaj vrstan majstor.

Po njegovim rečima, ima 15, 16 modela opanaka, I to makedonski, cincarski, srpski, turski, mađarski. Jovan uglavnom radi šta mu traže, a najčešće su to bugarski i vlaški modeli.

- Moram da kažem da ja uz pomoć supruge sam štavim kožu, a i taj zanat žtavljenja je u izumiranju – priča Jovan.

Prodaja ide kako kad. Ovaj vremešni opančar kaže da je prošle godine prodao oko 100 pari opanaka, što je izuzetno dobro.

- Da bih napravio jedan par opanaka potrebno mi je 9-10 sati intenzivnog rada. Pazim da ni malo ne odstupim od kvaliteta svog rada. Žao mi je što nema ko da me nasledi, mada razumem, od ovog zanata više ne može da se živi. A što se mene tiče, praviću opanke dok god me ruke služe – završava nam Jovan svoju priču.

Kurir.rs/S.B.