"Odjednom je samo nešto grunulo u moj auto, pojas je pukao i bacilo me na sedište suvozača. Nemam pojma koliko je sve to trajalo, znam da sam na manje od pet centimetara od moje glave video branik lokomotive. Izašao sam iz kola i shvatio da me udario teretni voz.
To priča Slobodan Mitrović (67) iz Banje Koviljače vozač mercedesa u koji je na pružnom prelazu u lozničkom selu Kozjak u subotu, oko posle šest uveče, udario teretnjak."
Novinar Saša Dobrijević intervjuisao je upravo Slobodana Mitrovića za gledaoce Kurir TV, a razgovor je započeo pitanjem:
Jeste li vi zapravo bili na pruzi kada vas je udario taj teretnjak?
- Pa da vam kažem iskreno, vozač sam već skoro 50 godina. Nikad nisam imao nikakav problem. U mom dosijeu nema ničega, niti mi je ikada oduzeta vozačka dozvola, nisam pravio nikakve probleme. Savestan sam vozač, profesionalac, vozio sam kamione, sve vrste vozila, a taksirao sam oko 25 godina...
Ispričao je kako je do nesreće došlo:
- Često prolazimo ovuda, moja supruga i ja, idemo dole kod sina i snaje. Uvek joj kažem, pogledamo pet puta levo-desno. Da li je nepregledno? Ne, zaista nije nepregledno. Prišao sam pruzi, bio sam skoro na 2-3 metra od nje, stao sam, pogledao desno, a od suprotnog pravca, putem, u suprotnom smeru, na bregu, pojavila su se tri vozila.
Prvo vozilo koje je išlo nije imalo upaljena svetla, ili su bila dugačka, iako nije imao nikog ispred sebe.
- Ta svetla su me toliko zaslepela da nisam mogao ništa da vidim.
Pogledao sam levo, tamo su prodavnice dole, neke kuće. Ništa nisam video. Krenuo sam, nisam ni metar prešao, a on me je udario. Branik mi je propao kroz moja vrata. Pravo u glavu, ali, srećom, sedište je bilo malo pomaknuto unazad, pa mi je branik bio ispred samog nosa, desni deo, dok je levi udario malo napred, levi deo i masku unapred. Mnogo sam se uplašio, ali slobodan sam - ispričao je.
Zatim, nastavio je, kada je stao odmah su mu pritrčali u pomoć:
Kada sam stao, ljudi su odmah pritrčali, vikali su, "Jesi li živ, jesi li živ?". Odgovorio sam, "Živ sam, ljudi, evo, izlazim". Desna vrata su bila otvorena, ne znam kako su se otvorila. Izlazim, kaže, odmah, odmah će hitna, moraš ići, odmah zovu hitnu. Ja sam rekao da neće, da ću ja zvati nekog da me odveze, ali on je rekao da moram, nije problem.
Nisu želeli da me puste, verovatno iz predostrožnosti, da ne bi bilo nekih problema kasnije, ko zna. Onda, pod ruku sa mnom, gore, jer hitna ne može da priđe blizu, oko 200, 300 metara, možda 200 metara - ispričao je.
Nakon toga, u hitnoj, pušten je, živ, zdrav, nepovređen...
- Odvezli su me do hitne, tamo sam sedeo, razgovarao sam sa njima. Pregledali su me, sve su snimili, sve su pregledali, sada me boli, sinoć. Tako da su do jutra, verovatno da me posmatraju, ne znam tačno. Jutros su na viziti odlučili da mogu ići kući, nema nikakvih problema - ispričao je.
Kako je rekao i policija je bila na uviđaju.
- Kad sam ja otišao, organizovali su se, posle je došao prevoznik, šlep služba, i onda je voz, kada sam pogledao snimke, vratio se unazad sa onom kuku, vratio moj auto tih 200 metara u rikverc, i onda su to utovarili. Sinoć su dovezli auto kod kuće.
Dakle, nema ni jednu jedinu ogrebotinu.
- Nemam ništa, ja sam jedini slučaj, fenomenalan slučaj, obično ili ostaneš invalid ili pogineš kada te udari voz. Ali eto, ja sam jedini slučaj koji je ostao nepovređen!
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
